Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ imao je svoju predstavnicu na Zimskim olimpijskim igrama, koje su završene u Milanu i Kortini.
To je bila ni manje ni više nego olimpijska šampionka Zorana Arunović, koja je trenutno na master studijama na studijskom programu Menadžment u sportu i koja se prijavila da u Italiji radi kao volonter.
Ovo priča je bila toliko zanimljiva da je zvanični sajt Međunarodnog olimpijskog komiteta www. olympics.com razgovarao sa jednom od najboljih srpskih sportistkinja u istoriji.
„Kada sam čula da je otvorena pozicija za volontere za Zimske olimpijske igre, želela sam da apliciram, jer sam htela drugim ljudima da pomognem kao što su meni pomagali tokom Olimpijskih igara u Parizu. Želela sam da kažem „Dobrodošli na Olimpijske igre“, istakla je zlatna srpska strelkinja.
Zorana je oduševljena onim što je doživela u Italiji.
„Bilo je to neverovatno iskustvo. Prvi put sam otišla na Igre bez takmičarskog stresa i imala sam prilike da vidim kako to izgleda sa druge strane. Bila sam u timu koji je dočekivao sportiste, pomagala im oko smeštaja i ohrabrivala ih da glasaju na izborima za sportsku komisiju u okviru MOK-a. To mi je bilo posebno važno, jer želim da sportisti imaju najbolje predstavnike u Međunarodnom olimpijskom komitetu“.
Sjajna srpska sportistkinja ističe da se njen život posle olimpijskog zlata nije mnogo promenio.
„I dalje sam ista osoba, koja radi iste stvari, druži se sa istim ljudima. Najveća je razlika što sam skinula ogroman pritisak sa sebe. Dugo sam sebi govorila da nisam dovoljno dobra, ako nemam olimpijsku medalju, a to nije pravi način razmišljanja. Sada mogu da kažem da sam sa sportske strane potpuno ispunjena i ne postoji više ništa što treba da dokažem ni drugima, a posebno ne sebi“
Nije zaboravila ni ovom prilikom da spomene svoju veliku prijateljicu Bobanu Momčilović – Veličković, koja je 2020. godine preminula posle porođaja.
„Moja najveća želja je bila da u Tokiju osvojim medalju da bih mogla da pričam o Bobani. Tu sam šansu dobila u Parizu. Ona nije bila samo vrhunski strelac i kolega iz reprezentacije. Bila je divno ljudsko biće, koje je imalo ogroman uticaj na naše živote. U jednom trenutku života sam više vremena provodila sa njom, nego sa porodicom. Ne želim nikada da Bobanino ime bude zaboravljeno“, zaključila je Zorana Arunović.
