Jedan je od najcenjenijih profesora u Srbiji, najuspešnijih naučnih radnika iz oblasti sporta i najtrofejnijih stručnjaka kada je u pitanju fizička sprema sportista. Ipak, i pored svih silnih uspeha legendarni prof. dr Vladimir Koprivica najponosniji je na činjenicu da je u dva navrata biran za najboljeg profesora u Srbiji.
– Formulacija nije baš najpreciznija. Teško je odrediti najbolje, a mi iz sporta to najbolje znamo. Kako na primer uporediti Đokovića i Bolta i reći ko je bolji sportista. Različiti su kriterijumi, različito vreme i to ne treba činiti, mada je to zabavno za mase – odmah na startu nas ispravlja profesor Koprivica i daje precizno objašnjenje:
– Dva puta sam u anketama među studentima biran među tri nastavnika koji najviše pokreću na rad i kritičko razmišljanje, podstiču kreativne ideje i bude radoznalost. To mi je zaista najveće priznanje u životu, jer je od studenata. Kada oni sa kojima radite kažu da ih motivišete da rade i misle, onda to znači da ste uspešni i srećni u struci kojom se bavite, a i u pedagoškom delu to je veliko priznanje – skromno konstatuje profesor Koprivica koji je sa raznim timovima i selekcijama osvojao veliki broj trofeja.
– Nikada nisam sabirao medalje i pehare. Jednom sam seo i nabrojao 15 titula u košarci, u klupskoj i reprezentativnoj konkurenciji, sa Partizanom i Crvenom zvezdom i mlađim reprezentativnim kategorijama. Onda su mi moji prijatelji rekli da sam pogrešio i da tih titula u košarci ima 20. Ali, ja se time zaista nisam bavio i opterećivao, samo sam radio jer sam u tome uživao – kaže u svom stilu profesor Koprivica.
Kroz bogatu karijeru za katedrom uz njega je stasalo čak 44 generacije studenata, ali po sopstvenom priznaju tu nije hteo da se zaustavi. Zato je sa zadovoljstvom prihvatio naš poziv i rešio da dođe na Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ i nastavi da radi ono što najbolje zna i što najviše voli – podučava.
– Uvek ću raditi maksimalno kao što sam radio i biću odgovoran prema poslu koji obavljam kao i uvek. To je ono što mogu da kažem za sebe. Kakav je to kvalitet, o tome neću ja da sudim, ali radiću sve dok me hoće drugi i dok imam ljubav prema ovom poslu. Za sve ove godine nikad mi nije bilo teško da dođem na čas, a kad to budem osetio to će mi biti znak da je došao kraj karijere.
Na pitanje ko su bili najveći radnici među sportistima profesor Koprivica odgovara:
– Svi koji su uspeli su mnogo radili. Talenat nikad nije dovoljan, mada ni to nije lako proceniti. Jedno je kako čovek radi na treningu, a kako živi van treninga. To su neraskidive stvari koje utiču na krajnji rezultat. Ali, pamtim velike radnike i tu bih izdvojio celu ekipe KK Partizan iz vremena učešća u Evroligi. Pamtim i žensku ekipu KK Crvena zvezda, a posebno Katarinu Lazić. Ta njena prevelika želja za radom sklonila je mnogo ranije sa terana. Imala je povrede, na to sam je stalno upozoravao, ali… Kada su treneri u pitanju, istakao bih Jelenu Arunović koja je trener svojoj sestri Zorani, reprezentativki u streljaštvu. Ona je verovatno jedna od najboljih svetskih trenera – kratko je zastao profesor Koprivica i potom napravio malu digresiju:
– Najviše vremena sam proveo sa Zoranom Kovačićem Čivijom, poznatim košarkaškim trenerom koji se proslavio u ženskoj košarci. On ima oko 120 medalja i mislim da je nedovoljno cenjen. To je čovek koji je kroz mlađe reprezentacije selektirao košarkašice koje su nam poslednjih godina donele najveće uspehe naše ženske košarke. Moram da naglasim da nikad nisam sarađivao sa ljudima koji mi nisu bili bliski srcu. Morala je da postoji ljubav i međusobno poštovanje, odbijao sam da radim ako nisam dolazio srećan na trening.
Upitan da pošalje neku poruku studentima profesor Koprivica je rekao:
– Ovo što ću im reći, to im je poručio čuveni Nikola Tesla: „Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti“. To su Tesline reči koje su decenijama stajale u mojoj kancelariji, ali sa unutrašnje strane plakara. Onda mi je jednog dana moj student Marko Mažar doneo uramljenu tu misao sa Teslinom slikom. To je najbolja potvrda kako se neke poruke prenose nematerijalnim putem, jer mu to nikad nisam pomenuo. Ta uramljena misao sa Teslinom slikom sada krasi moju kancelariju na Fakultetu za sport na Novom Beogradu. I verujte mi, Tesla je bio u pravu. Ne znam ni stručnjaka ni sportistu koje je uspeo, a da to nije prošao – zaključio je profesor Koprivica.