Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ na osnovu sporazuma o saradnji sa preko 80 granskih sportskih saveza, sportskih organizacija, klubova i medijskih kuća svojim studentima obezbeđuje vrhunske uslove za obavljanje stručne prakse. Tako je studentima četvrte godine studijskog programa Sportsko novinarstvo omogućeno da već drugu godinu zaredom na Radio televiziji Srbije obave stručnu praksu koja je redovni deo predmeta Sportsko TV novinarstvo.

Šestoro studenata završne godine Sportskog novinarstva Jovana Vulinović, Jovan Pantić, Bogdan Jeković, Vuk Stevanović, Dušan Radović i Milan Koprivica je tokom tronedeljne prakse radilo sa mentorom Predragom Milinkovićem, istaknutim komentatorom i dugogodišnjim novinarom RTS-a, koji ih je upoznao sa svim segmentima rada u televizijskoj sportskoj redakciji.

– Prvi dan iskoristili smo da se upoznamo sa sistemom rada u Radio televiziji Srbije. Objasnio sam studentima šta se očekuje od sportskih novinara i redakcije u Javnom servisu. Legendarni Veselin Grozdanić, reditelj Sportske redakcije održao je predavanje na temu složenih prenosa koje je radio tokom 43 godine provedene u RTS-u poput Zimskih Olimpijskih igara u Srajevu, Univerzitetskih igara u Beogradu, ali i poznatih sportskih događaja u svetu kao što su ATP turniri, utakmice Lige šampiona, evropska i svetska prvenstva u košarci, rukometu, odbojci, vaterpolu, atletici, veslanju… Kao jedan od najboljih i najiskusnijih reditelja u Evropi i svetu Grozdanić je sa više od 5.500 prenosa mogao da kaže šta reditelj očekuje od novinara, ali i šta komentator ili reporter mogu da očekuju tokom prenosa od reditelja i njegove ekipe, posebno kad su u pitanju sporne situacije, neredi navijača, izjave sa terena i iz miks zone.

Studenti Fakulteta za sport bili su u prilici da se upoznaju sa zahtevima producenata, kao i delom posla koji se tiče montaže:

– Zoran Trifunović, glavni producent Sportske redakcije održao je predavanje na temu produkcijskog rada u RTS-u kad su u pitanju svakodnevni poslovi, ali i veliki projekti. Koliko se dugo pripremaju Olimpijske igre, Svetska prvenstva u fudbalu i druga značajna takmičenja, šta je važno za logistiku, gde se mogu javiti komplikacije, koliko je bitna komunikacija, poznavanje stranih jezika i dobri kontakti sa kolegama iz profesije, kako se rešavaju problemi. Studentima su posebno bile zanimljive razlike između producenata svetskih TV stanica kao što su CNN, BBC, NBC, ZDF i sistema rada koji je zastupljen u Srbiji i regionu Balkana. Posebno se osvrnuo na rad pod pritiskom, koji pokazuje koji novinar je sposoban da reaguje pribrano i profesionalno i šta ga preporučuje za najveća takmičenja – ističe Milinković i dodaje da su naši studneti bili u prilivci da obiđu montažu u kojoj se priprema i montira emisija „Olimpijski krugovi“.

Milinković je studente upoznao i sa obavezama novinara na terenu i po povratku u redakciju, koliko je važno da se pre odlaska na sportski događaj napravi okvirni plan snimanja i da se novinar upozna sa takmičenjem ili karijerom osobe koju će intervjuisati.

– Takav pristup olakšava rad na terenu, potvrđuje profesionalnost i smanjuje mogućnost iznenađenja – poručio je Milinković i nastavio:

– Jedan od najboljih montažera u Srbiji i dobitnik nekoliko nagrada za svoj rad, Aleksandar Radonjić, upoznao je studente sa osnovama montaže, sa značajem poznavanja i tog segmenta televizijskog rada, potrebi da se novinari edukuju i sami probaju da urade jednostavne montaže, da poštuju primedbe montažera, ali i da sami pokažu kreativnost.

Studenti Sportskog novinarstva razgovarali su i sa Milankom Đorđevićem, jednim od najboljih snimatelja Sportske redakcije RTS. On im je preneo svoja iskustva sa najvećih takmičenja, ali i običnih konferencija za medije – šta on očekuje od novinara, šta novinar očekuje i traži od njega, kako postaviti dobar kadar, zašto je važno strpljenje i uzajamno poverenje TV ekipe koja radi zajedno na terenu.

Prateći sve moderne trendove Predrag Milinković studentima je predstavio i MO-JO vrstu novinarstva (Mobile Journalisam), pogodnu za uzimanje izjava, snimanja nereda navijača ili nesreća kad se novinari zadese na terenu ili slučajno čak i kad nisu na dužnosti. Taj materijal koristiće WEB portali i TV stanice ako je ispoštovan standard u kvalitetu slike i tona.

– Imali su zadatak da sami izaberu temu i snime je mobilnim telefonom poštujući pravila koja su naučili, a zatim je trebalo da sami izmontiraju materijal koji su snimili, poređaju video klipove po logičnom redosledu, da napišu tekst, snime off i da ga podvuku pod sliku i tako upotpune priču. Imali su mogućnost da kombinuju muziku i prirodni ton sa snimanja bez teksta, a montažu su radili na kompjuteru ili telefonu. Sve to smo kasnije analizirali i ukazivali na greške. Izuzetno sam bio iznenađen koliko su svi imali dobre ideje, inicijativu, entuzijazam i baš su se potrudili. Neke priče su osmislili bolje nego što bi to učinili mnogi novinari koji uveliko rade na televiziji i to je zaista za svaku pohvalu – istakao je Milinković.

Iako je praksa bila iz predemeta Sportsko TV novinarstvo studenti su dobili zadatak i da napišu izveštaj sa nekog sportskog događaja iz inostranstva.

– Gordana Tasić, lektorka Sportske redakcije pregledala je sve tekstove i analizirala ih. Ono što je svakako velika pohvala za rad profesroa na Fakultetu za sport je njena konstatacija da studenti imaju visok stepen pismenosti, da poštuju osnovna pravila u novinarstvu, ali da istovremeno pokušavaju da budu kreativni, da ne liče jedni na druge. Takođe, ukazali smo im na važnost poznavanja dikcije, vežbanja izgovora i jezičkih nedoumica. Analizirali smo greške koje se često pajavljuju na drugim medijima i pričali smo o razlici u stilu televizijskog novinarstva i onog u pisanim medijima.

Veliko interesovanje studenti su po rečima Milinkovića pokazali za upoznavanje sa I-news platformom za izradu vesti, međunarodnom sportskom razmenom (AP, EVN) i pisanju sinopsisa za emisiju. Takođe, bili su u prilici da saznaju kako se priprema blok sportskih vesti za najvažniju informativnu emisiju – Dnevnik 2.

– Svi studenti su pokazali veliku zainteresovanost i motivisanost. Objektivnost, pismenost, poznavanje tehnologije, kultura i upornost su odlike dobrog novinara, a kod polaznika prakse uočio sam sve te elemente i prosto sam iznenađem koliko je grupa bila kompaktna i spremna za rad. Neki od njih su talentovaniji za rad u elektronskim medijima, a drugi za rad u novinama ili društvenim mrežama. Prihvatali su savete i pokazali da jednog dana mogu biti ozbiljni novinari dostojni svoje profesije – zaključio je Milinković.