Iza sebe ima bogatu i veoma uspešnu košarkašku karijeru, a ostaće upamćena kao prva Srpkinja u istoriji koja je osvojila šampionski prsten WNBA lige. Mila Nikolić je svojevremeno bila ubojiti košgeter, najbolji strelac Kupa šampiona, Kupa Lilijane Ronketi i Kupa Evrope, osvajačica je sedam šampionskih titula i četiri kupa, a danas u KK Radnički podučava devojčice igri pod obručima.

– Za godinu dana uspela sam da okupim oko dvadesetak devojčica. Moram da priznam da nije bilo lako. Odbojka nam je preuzela primat, pa odbojkaške ekipe imaju po stotinak devojčica u grupama, a mi čak pet puta manje. Žao mi je što je tako, ali neću se predati. Deca su postala prilično nezainteresovana za sport i zato morate više da se potrudite – kaže Mila Nikolić i otkriva deo svoje strategije:

– Služiću se iskustvima trenera koji su radili u vreme kad sam ja bila dete. Oni su obilazili osnovne škole, odlazili na časove fizičkog vaspitanja i na osnovu telesne konstitucije i u razgovoru sa nastavnicima pronalazili talente. Sećam se da je legendarni trener Aca Janjić jako želeo da igram košarku, pošto sam bila veoma visoka, ali ja sam bukvalno bežala od toga – priseća se Mila i dodaje:

– Međutim, jednom prilikom je trener Voždovca od mog nastavnika fizičkog dobio adresu i broj kućnog telefona i došao je da direktno razgovara sa mojim roditeljima. Moja mama je prihvatila da se oprobam u košarci. Međutim, koliko ja ništa nisam znala o tom sportu je i podatak da sam na prvi trening došla u crnim baletankama u kojima defitivno nije mogla da se igra košarka – objasnila je svoje početke Mila Nikolić.

Na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ Mila je na četvrtoj godini osnovnih akademskih studija na studijskom programu Trener u sportu sa željom da bogato igračko iskustvo nadgradi i teorijskim znanjem za koje kaže da je dragoceno:

– Sa mnogo strana sam čula pohvale o Fakultetu za sport na Novom Beogradu i to je bio razlog što sam se upisala. Naučila sam, a i dalje učim mnogo korisnih stvari, nosim zaista pozitivna iskustva. Zahvaljujući znanju koje sam stekla u međuvremenu sam i otklonila neke dileme u radu koje sam imala, a posebno sam bila srećna što se od ove školske godine nastavnom kadru priključio profesor Vladimir Koprivica, vrhunski stručnjak koji mi je svojevremeno bio kondicioni trener. Takođe, moram da naglasim da je sjajna stvar što je Fakultet za sport omogućio posebne uslove studiranja profesionalnim sportistima, jer iz ličnog iskustva znam koliko je to važno – ističe Mila i potom otkriva svoje planove za budućnost kada je trenerska karijera u pitanju:

– Napravila sam tek prve korake. Želim da se razvijam i u tome će mi zvanje koje stičem na Fakultetu za sport u značajnoj meri pomoći. Imam želju da okupim što je moguće više devojčica, da se druže na košarkaškom terenu, da se igraju i uživaju u ovoj predivnoj igri.

U dugogodišnjoj košarkaškoj karijeri Mila Nikolić je igrala u velikom broju klubova na nekoliko kontinenata. Posle mlađih kategorija Voždovca, sa kojima je pet puta osvajala titulu prvaka države, igrala je u Crvenoj zvezdi, Izraelu, Poljskoj, Španiji, Franscuskoj, Rusiji, Koreji. Na pitanje kako je stigla do američke profesionalne ženske lige Mila odgovara:

– To se desilo sasvim slučajno, mada je zanimljivo da mi je moj suprug oduvek govorio da ću stići do WNBA lige. Iskreno, to nije bila moja ambicija, ali moja menadžerka je bila Amerikanka i zahvaljući njoj sam pozvana na trening kamp u ekipu Hjustom Komets. Bili su zadovoljni, trener je želeo da ostanem, potpisala sam ugovor i u prvoj sezoni osvojile smo šampionski prsten. Drugu sezonu sam provela u ekipi Portlanda i ta američka epizoda je bila fantastično iskustvo – kratko je zastala Mila i potom vratila sećanje:

– Organizacija je bila fantastična. Utakmice su se igrale u dvoranama u kojima su nastupale i muške ekipe, predsednik muškog tima je vodio računa i o ženskoj selekciji. Imala sam tu čast da budem deo tima koji je proglašena za najbolju žensku košarkašku ekipu svih vremena. Koliku pažnju izaziva ženska košarka u Americi najbolje oslikava podatak da je na utakmici u Detroitu, koja se igrala radnim danom u 11 sati na tribinama bilo 15 hiljada gledalaca. Takođe, zanimljivo je da je naše mečeve u Hjustonu pratio i sadašnji predsednik SAD Donald Tramp.

Odlazak u Južnu Koreju za Milu je bila ogromna promena:

– Sve je bilo potpuno drugačije od onoga sa čim sam se susretala u Evropi i Americi. Kada je o košarci reč, igralo se mnogo brzo, čak brže nego i u Americi, sa mnogo šuteva spolja. Iako je bilo mnogo zvezda svetske košarke u toj ligi uspela sam da budem najbolji strelac – kaže Mila i potom se osvrće na život u Koreji:

– Živeli smo u modernoj poslovnoj zgradi. U prizemlju i na prvim spratovima je bila banka, a naši apartmani su se nalazili na petom spratu. Na spratu iznad je bila košarkaška dvorana. Dešavalo se da danima ne izlazimo iz zgrade, jer nismo imale vremena s obzirom da smo praktično stalno trenirale. To je zaista prevazišla sva moje očekivanja, jer se nigde nije toliko sati provodilo na treninzima kao u Koreji. Takođe, postojala je jasno utvrđena hijerarhija i ogromno poštovanje koje se ukazuje prema starijima. To je nešto što je duboko ukorenjeno u njihovu kulturu i tradiciju. Kad ti trener zatraži da mu doneseš na primer pomorandžu to znači i da mu je oljuštiš i serviraš. Dešavalo se da starije igračice zahtevaju od mlađih da im peru veš i slično. To je nama možda neobično, ali kod njih potpuno normalno. Međutim, ono što ih takođe krasi su fantastični uslovi za rad.

Ono za čim u karijeri jedino žali Mila Nikolić je što nije imala priliku da učestvuje na Olimpijskim igrama:

– Zbog sankcija prema našoj zemlji tadašnja reprezentacija Jugoslavije nije učestvovala na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine. Spremale smo se naporno tri meseca, dobile smo uniforme, imale smo čak organizovan čarter let koji je otkazan bukvalno dan pred polazak. Žal je ogromna jer sam ubeđena da bi ta generacija sigurno osvojila neku od medalja – zaključila je Mila.