Silna, temperamentna, žustra na terenu. U razgovoru predusretljiva, učtiva, raspoložena, uvek prijatna. Obožava da se smeje.

Olga Danilović je još uvek tinejdžerka, u januaru će tek napuniti 19 godina. I iako njeno vreme tek dolazi, u juniorskoj konkurenciji belog sporta, postigla je velike pobede, tri puta osvojila grend slem u dublu i tako najavila visoke domete.

Osim fokusa na napredak u profesionalnoj karijeri Olga misli i na budućnost pa će se posvetiti i obrazovanju.
– Upisala sam Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, kao i mnogi drugi aktivni sportisti. To sam uradila na preporuku mog kondicionog trenera Vlade Radonjića koji je profesor na ovom fakultetu. Ceo život sam u sportu, bavim se sportom, otac mi je bio vrhunski sportista, mama mi je sportski novinar, tako da je sport bio nešto na šta sam bilo upućena od malih nogu. Sport je moj život i zato želim da ostanem u sportu i po završetku igračke karijere. Još nisam odabrala konkretan studijski program, na Faultetu za sport su mi zaista svi zanimljivi, ali najvažnije je da će mi ovaj studijski program omogućiti da se neometanao obrazujem i budem posvećena maksimalno tenisu – kaže Olga Danilović.

Da definitivno ima šampionski gen, potvrdila je pre godinu dana u Moskvi kada je osvojila prvu VTA titulu. Priču o velikom uspehu, već svi znaju. Olga je kao „srećna gubitnica“ ušla u glavni žreb, a onda krupnim koracima, pobedivši one koje su starije i iskusnije došla do titule. Prve u karijeri.

Ali kako svaka bajka ima dobru i lošu stranu, usledio je pad. Veliki psihološki pritisak koji je bio na leđima tada 18-godišnje Danilovićeve, ona izgleda nije mogla da izdrži. A nije moglo ni njeno telo. Borila se sa nekoliko povreda koje su konačno sanirane.

Naporan rad, odricanje, trud konačno su se ponovo isplatili nedavno kada je Danilovićeva stigla do titule na čelindžeru u Montreu. Kasno leto u Švajcarskoj pamtiće do kraja života.
– Jako sam srećna. Pre svega jer ponovo ubiram plodove dobrog i napornog rada. Zaista sam mnogo zadovoljna, jer jedno vreme nisam imala dobre rezultate, nisam igrala ni lepo ni na nivou koji sam očekivala. Ali, pre nekoliko meseci kao da je, žargonski rečeno, nešto kliknulo. U proteklih par meseci sam veoma dobro trenirala, konačno sam odigrala jedan tunrir kako umem i znam i trofej je stigao. To me zaista čini srećnom i ispunjenom. Od momenta kad sam stala na teren osetila sam veliko samoupozdanje koje sam u međuvremenu gradila i to se očigledno isplatilo – ističe 187. teniserka planete.

Na pitanje šta se desilo od tog turnira u Moskvi i da li se uopšte nešto desilo što je uslovilo da doživi pad u igri i na VTA listi, Olga pokušava logično da objasni.
– Svi misle da se nešto desilo. Ali jednostavno u Moskvi kao da su se sve kockice poklopile u tom trenutku. Nakon toga, neki detalji su prilično negativno uticali. Pre svega, moj pogrešan odabir turnira na kojima ću igrati, potom par sitnih povreda, kao i loš žreb nekoliko puta su me koštali poraza. Neuspesi su za posledicu imali narušavanje mog samopouzdanja. Nakupilo se dosta toga. Ne mislim da se nešto tragično desilo, ali za mene je to u tom trenutku bilo strašno, nisam na to gledala kao sad, kao na splet nesrećnih okolnosti.

Danilovićeva je u međuvremenu napravila i rez u stručnom štabu.
– Nisam više u Španiji, vratila sam se u Beograd i sada je tu moja baza za treninge. Napustila sam akademiju Aleksa Koreče, rastali smo se jer je on imao velikih obaveza. Zbog dodatnih poslova kojima se bavi nije bio u mogućnosti da putuje sa mnom na tunrire. U datom trenutku pomagao mi je koliko je mogao, ali smo ipak okončali našu saradnju. Sada treniram sa Tatjanom Ječmenicom, sa njom sam radila i pre odlaska u Španiju. Od završetka Rolan Garosa sam u Beogradu i mogu slobodno da kažem da mi promena i povratak u Srbiju prijaju.

Olga je promenila i kondicionog trenera, o kondicionoj spremi sada brine Vlada Radonjić, koji je na ovim prostorima ostao upamćen kao dugogodišnji kondicioni trener KK Partizan.
– Od kada smo počeli da radimo zajedno nikad se bolje nisam osećala. To mi zaista mnogo znači i pomaže mi, jer mi uliva veliko samopuzdanje na terenu. Vlada Radonjić je veoma strog, ali moram da priznam da sam uz njega mnogo napredovala. Pre svega, u radu sa njim uspela sam da saniram neke povrede koje sam imala i rešim probleme koji su se javili kada sam naglo izrasla. Znatno sam ojačala, osećam se stabilnije i jače i meni je jasno da mogu da izdržim veće napore.

 

Kraj sezone se polako bliži, a Olgina želja je da bude zdrava i da u narednoj godini pokaže sav raskošan talenat.
– Da zadržim ovaj kunitite treninga i mečeva, igraću još nekoliko čelindžera, ali u planu je i par WTA turnia do kraja godine. Drago mi je da sam popravila plasman na WTA listi, ali nikad ne dajem sebi prevelike cljeve, ili vrste pritiska, važno mi je samo da nastavim u ovom ritmu i biće sve super.

Sa Danilovićevom smo se dotakli i teme vezane za Fed kup, takmičenje u kojem ona još nema poraz u singlu:
– Veoma volim da igram za reprezentaciju. Bio je to slučaj kroz sve mlađe kategorije. U individualnim sportovima kao što je tenis nemate priliku da osetite taj timski duh, da doživite to druženje, zato je za mene kada se u reprezentaciji spojimo na nekoliko dana to najlepše vreme u toku cele sezone. Takođe, nema ničeg lepšeg od igranja za svoju zemlju i biti u prilici da predstavljaš svoju naciju. Upravo iz tih razloga ja ću se oduvek odazivati pozivu da igram Fed kup. To se igra srcem i to mi je zaista najlepši period takmičarske godine – zaključila je Olga Danilović.