Posle više od šest meseci pauze Milan Mačvan je ponovo na terenu. Povreda kolena u meču sa Zenitom iz Sankt Peterburga krajem januara, a potom i operacija, po prvi put u karijeri su na duže od košarke odvojile snažnog krilnog centra. Međutim, Mačvan je nedavno uspešno prošao sve medicinske testove i lekarske preglede i dobio dozvolu da se vrati pod obruče. Bajern je pre nekoliko dana počeo pripreme za predstojeću sezonu, a Mačvan se stavio na raspolaganje treneru Dejanu Radonjiću.
Tokom višemesečne pauze zbog povrede Mačvan je imao dovoljno vremena da razmišlja o budućnosti pa je tako doneo odluku da upiše Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“:
– Oduvek sam imao želju da studiram, ali stalno su postojale neke prepreke. Međutim, na preporuku mnogih mojih drugara odlučio sam da upišem Fakultet za sport na Novom Beogradu, jer je sistem studiranja u potpunosti prilagođen aktivnim sportistima. Obrazovanje veoma važno za nas sportiste, jer karijera ne traje večno. To sam definitivno shvatio tokom ove pauze zbog povrede. Želim da na neki način ostanem u košarci, ali trenerski poziv definitivno nije za mene. Zato sam i izabrao studijski program Menadžment u sportu, pa ćemo videti kakve će se opcije otvarati u budućnosti. Kada se završi igračka karijera niko me neće gldeati kao košarkaša već će me pitati koju sam školu završio. Zato nema sumnje da sam uradio pravu stvar – rekao je Mačvan i potom se osvrnuo na početak priprema sa Bajernom:
– Sjajan je osećaj ponovo biti na parketu. Najvažnije je da sam se u potpunosti oporavio od povrede i da sam dobio zeleno svetlo da počnem da treniram sa ekipom. Osećam se odlično i veoma sam srećan što sam ponovo na terenu uz moje saigrače. Šest meseci je zaista dug period, oporavak je bio monoton, ali kada se uđe u pravi košarkaški trening sve je mnogo lakše. Procene lekara su bili da će rehabilitacija trajati od šest do čak 10 meseci, tako da na kraju mogu biti zadovoljan, jer sam uspeo da se oporavim u najkraćem mogućem roku. Uželeo sam se košarke i veoma sam motivisan da ovaj pripremni period odradim na najbolji mogući način.
S obzirom da je ponovo u takmičarskom pogonu, pitanje koje se automatski nametnulo je da li će moći da odgovori obavezama u nacionalnom timu. Reprezentaciju Srbije 13. i 16. septembra očekuje nastavak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i veoma važni mečevi sa Grčkom i Estonijom.
– Nisam se bavio prognozama i razmišljao u tom smeru. Iako je celokupan oporavak išao dobro i tekao po planu, to je bilo pomalo nezahvalno. Videćemo još kako će se stvari odvijati kada budem ušao u kontakt, ali smatram da ne bi rebalo da bude problema. Ipak, ne znam koliko je realno da moje prve utakmice posle ovako duge pauze budu u dresu sa državnim grbom. Idealno bi bilo da se oprobam u nekim prijateljskim mečevima, a tih utakmica neće biti do 10. ili 12. septembra.
Mačvan se nada da će Srbija u septembarskom kvalifikacionom ciklusu biti u najjačem sastavu:
– Takmičenje je vrlo specifično. Nezgodno je i za igrače i za trenere, jer se odigrava usred klupske sezone, utakmice igrate u sastavu koji nikada pre nije bio na okupu i nije imao priliku da igra zajedno. Bodovi se prenose, tako da je svaka utakmica veoma važna. Mnogo je bitno da se dobiju ta dva duela sa Grčkom i Estonijom, a ja sam po običaju optimista i verujem da imamo kvalitet. Takođe, nadam se da bi i neko od talentovanih juniora koji su osvojili titulu prvaka Evrope možda mogao da dobije šansu – rekao je Mačvan i tako napravio uvertiru za razgovor na temu velikog uspeha naše selekcije do 18 godina ostvarenog na Evropskom šampionatu u Bratislavi.
– Mnogo se priča o tome kako mlađim selekcijama ne bi trebalo da bude prioritet da osvajaju medalje, već da budu poligon za stvaranje igrača za seniorsku reprezentaciju. Međutim, svima treba da bude jasno da se vrhunski igrači i prave kroz uspehe. Generacije košarkaša koje su dve i ti godine mlađi i stariji od mene su kroz mlađe reprezentativne kategorije osvajali odličja i kroz te utakmice za medalje su stasavali kao igrači – kaže Maćvan i dodaje:
– Zlatna medalja juniora je zaista veliki uspeh za srpsku košarku i to odličje će tim momcima mnogo značiti na polju samopuzdanja. Videlo se na delu da ima veoma talentovanih momaka i sada nije samo na njima da taj talenat izbruse u kvalitet već i na klubovima koji bi trebalo da im daju šansu i da im pruže dovoljno minuta na terenu. Samo tako će uspeti da dobro reprezentativno leto pretoče u kvalitetne klupske sezone i nastavak razvoja u igračkom smislu.
Fantastični trio juniorske selekcije Srbije Pecarski – Petrušev – Paunović ni Mačvana nije ostavio ravnodušnim:
– Oni su zajedno postizali preko 60 odsto poena za naš tim. To je fenomenalno. Bila bi velika šteta da ne dobiju šansu i da im se na taj način saseku krila. Realno gledano, mislim da ekipe u Srbiji nemaju rostere da se bore za velike uspehe na međunarodnoj sceni, zato bi bila velika šteta da ne dobiju prostor da se razvijaju. Pecarski je dečko MVP i to sa brojkama koje su neverovatne. Neki kažu da je dominantan zbog visine u odnosu na ostale. Ali, svako ko je igrao košarku zna da ne možeš da ubaciš 25 poena svakom protivniku ako ne znaš da igraš. Ja sam imao tu sreću da igram kao mlad seniorsku košarku i zato znam koliko je to važno. Isto tako znam i one koji nisu dobili tu šansu, zato se iskreno nadam da će ti talentovani momci dobiti priliku da se pokažu i napreduju – konstatovao je Mačvan.