Povodom Međunarodnog dana slepih, poznatijeg kao Dan belog štapa, koji se obeležava 15. oktobra širom sveta, studenti četvrte godine Sportskog novinarstva Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ ugostili su Gorana Pećanca, medijskog analitičara i glavnog i odgovornog urednika časopisa koje izdaje Savez slepih Srbije.
Tema predavanja bila je pristupačnost radio i TV prenosa sportskih događaja slepim i slabovidim osobama, kojoj je naš gost svojim impozantnim poznavanjem istorije sporta, istorije sportskog novinarstva u Srbiji i šire, ličnim i slušalačkim iskustvom, dao značajan doprinos.
Počevši predavanje pričom o značaju radija, za slepe osobe najbitnijeg medija, mladim novinarima, Pećanac je skrenuo pažnju na stvari koje nekada i nisu u tolikom fokusu, a svakako su od velikog značaja za profesiju kao što je novinarstvo.
„Kod nas na Balkanu vlada to mišljenje da radio nije bitan i da ga veoma malo ljudi sluša. Ja se ne bih složio sa tim. Radio je jedan izuzetno bitan medij, pogotovo za slepe ili slabovide osobe, i da sama kultura slušanja radija postoji, zato mislim da nikada ne bi trebalo da nestane.“
Podsećajući na legende sportskog radio novinarstva Radivoja Raću Markovića, Jordana Ivanovića, Marka Markovića, Pećanac je ukazao na ono što je činilo ove novinare velikim. Prema njegovim rečima to su bili izuzetni sportski komentatori koji su znali na vešt način da prenesu slušaocima tok igre i sve one informacije koje su korisne ljubiteljima sporta koji slušaju prenos. Upravo kroz retrospektivu i svojevrsni sportski vremeplov ukazao je da smo svi isti pred radio aparatom. I slepe osobe i one koje vide. Aludirajući na to da je sve više bespotrebnih informacija tokom prenosa, konstatuje:
„Kada slušam radio ja želim da znam šta se dešava na terenu, zato sam upalio radio. Dobro je, naravno, uvek ubaciti neke informacije, međusobne duele i slično, ali to želimo da čujemo na pauzi, tokom prekida igre ili slično. Dok traje meč informacije utakmice su najvažnije za sve“, ističe Pećanac.
Iako mu je, kao slepoj osobi, posebno značajan izvor informisanja radijski program, zbog nedostatka sportskih prenosa, naglašavajući da mu najviše nedostaju utakmice domaće lige na Radio Beogradu, upućen je da prati prenose preko TV ekrana. Jasno rangirajući prema kvalitetu sportske novinare na različitim TV kanalima, na osnovu kriterijuma bitnih za slepe osobe, koristi priliku da budućim novinarima skrene pažnju, a ujedno i uputi poruku aktuelnim sportskim komentatorima.
„Glavna stvar na koju bih voleo da TV reporteri obrate pažnju jeste rezultat, on stalno mora biti u prvom planu, ali ne kroz čistu informaciju već upakovan u neku „priču“. Moram da priznam da sam nekada gasio radio kako bih slušao samo TV, zato što zaista postoje odlični komentatori, pre svega ovi malo stariji. Novinari i komentatori moraju da imaju svest o tome da ih slušaju osobe koje ne mogu da vide šta se dešava na ekranu. Sa druge strane vrlo je moguće da su radio reporteri malo sofistciraniji nego TV, ipak su to, makar trenutno, iskusniji novinari“, kaže Goran, pa dodaje.
„Ipak i jedni i drugi treba da obrate pažnju na tok utakmice, tačnije na samu utakmicu. Najbitnije je dakle da se u svakom trenutku zna gde je lopta, šta se dešava na terenu i koji je rezutat, to je nama mnogo bitnije od nekih informacija koje svako od nas može da nađe na internetu“.
Tokom razgovora pomenuta je audio deskripcija TV programa, koja predstavlja pristupačan servis za slepe i slabovide osobe. Pećanac smatra da za sportske prenose, iako je to možda negde praksa u svetu, nije potreban poseban deskriptor slike, već je neophodno da sportski komentatori u svoje izveštavanje unesu malo više opisa.
Uz veliku zahvalnost gostu koji je prepoznao značaj poziva da o ovoj temi govori mladim sportskim novinarima, nastavnik na predmetu Sportsko radio i Sportsko TV novinarstvo, prof. dr Tatjana Ćitić, ukazala je na praksu koja je sve zastupljenija na međunarodnim sportskim događajima, a koja ohrabruje. Tako je, recimo, tokom Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine za slepe i slabovide osobe France TV svakodnevno činio pristupačnim sve sportske prenose u terminu od 16 do 23 sata i to kroz tzv. Live AD, odnosno zvučne opise realizovane uživo.
