Čast da otvori šestu Međunarodnu naučnu konferenciju „Menadžment bezbednosti sportskih takmičenja“ imao je docent doktor Dragan Atanasov, predsednik Naučnog odbora konferencije i prodekana Fakulteta za sport.

– Nažalost, ako pogledate današnju štampu, glavna vest je da se dečak od 16 godina bori za život. Njega su pretukli dečaci iz jedne navijačke grupe. Zapravo, oni su navijači istog tima koji ima dve navijačke frakcije. Utisak je da smo okruženi nasiljem i plašimo se svi da pošaljemo dete negde, pa makar to bila i škola, gde bi ono moglo da bude izloženo vršnjačkom nasilju. Neko bi mogao da ga pretuče, snimi to i stavi na društvene mreže. Nažalost, na dve vodeće televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, svakodnevno smo suočeni sa promocijom prostitucije i amorala. Okružuje nas težak ambijent za život i takva atmosfera nije samo kod nas već generalno. Međutim, moram da pohvalim našu državu koja se sistemski bori protiv nasilja na terenima, imamo strategiju, a naša policija ispunjava sve standarde koji su propisani od strane FIFA i UEFA. Naš cilj je da promovišemo druge vrednosti kroz organizovanje ovakve vrste seminara.

Artem Saveljev, dekan Fakulteta fizičke kulture i sporta Tambovskog državnog univerziteta „G. R. Deržavin“, na početku izlaganja  je dekanki Ivanki Gajić poklonio pismo rektora ovog ruskog univerziteta koji je u istom izrazio zahvalnost za višegodišnju saradnju između dva univerziteta  i nadu da će u budućnosti nastaviti da neguju dobre odnose.

– Sasvim je jasno da sport zauzima značajno mesto u životu ljudi. Međutim, mi danas imamo potrebu da raspravljamo o agresiji fanatika na sportskim događajima. Univerzalni instrument za stvaranje bezbednosti je sistem koji uključuje redare koji su nezaobilazni deo u organizaciji masovnog sportskog događaja, a čijim prisustvom se povećava nivo bezbednosti organizacije. Redarstvo se rodilo u Engleskoj, postojbini fudbala, ali tačan datum „rođenja“ nije poznat.Uloga redara je porasla posle tragedije u Šefildu gde je poginulo više od 80 navijača, a povređeno je 776. Taj događaj je postao bazična tačka na kojoj je redarstvo nastalo.  Funkcija stjuarta je poprilično široka: mogu da urade inspekciju borilišta, da kontrolišu pomeranje navijača, da formiraju kontrole navijača i njihov protok, da proveravaju karte, informišu posmatrače, prime žalbe od navijača i razmotre ih, a mogu da regulišu i konflikt između posmatrača i policije, kao i da rade u timu sa službom spasavanja i medicinskim radnicima u objektu. Redari su postali nezamenljiv element u organizaciji sportskih događaja u Evropi, a kod nas u Rusiji, institucija redarstva se svakodnevno razvija – istakao je profesor Saveljev.

Prisutnima se obratio i Vlado Glođović, oficir za bezbednost UEFA i načelnik policijske stanice u Vrbasu. Uoči predstojećeg finala Lige šampiona koje se u Madridu igra 1. juna, na kome će biti biti zadužen za bezbednost, Glođović je učesnicima seminara govorio na temu „Ugrožavanje fudbalskih mečeva međunarodnog karaktera terorističkim aktivnostima“.

 

– Prvo pitanje na koje treba da damo odgovor je zašto bi neko želeo da sprovede teroristički napad na nekoj velikoj sportskoj manifestaciji. Odgovor je jednostavan, zbog medijske pažnje.  Finale Lige šampiona pratiće oko 250 miliona ljudi, u 2019. oko dve i po milijarde ljudi će pogledati u snimku finalni meč koji će svi masovni mediji ispratiti. Dakle, počinilac će imati veliku medijsku pažnju. Svi će o njemu govoriti. Nažalost, moramo da prihvatimo da je terorizam svakodnevica i da može da se dogodi bilo gde. Mi moramo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo reagovali na najbolji mogući način ukoliko se teroristički napad desi, a zatim i da donesemo zaključke shodno onome što se dešava, a onda i da pokušamo da nađemo najbolju primenljivu praksu za sprečavanje daljeg terorizma.  Službe stalno rade na sprečavanju napada, mnogi potencijalni napadači bivaju uhapšen, ali jedan broj biva identifikovan, međutim ne i priveden, što znači da ostaju na slobodi i predstavljaju dalju opasnost.

U veoma zanimljivom izlaganju, Glođović je govorio i o najčešćim sredstvima kojima napadači delaju, ali i o metama napada, kao i potencijalnim izvršiocima.

– Sredstva napada su ekspolozivne naprave, bombaši samoubice, vozila i pomoćna vozila sa eksplozivom, dronovi, hladno i vatreno otružje,  sajber napadi, hemijsko biološko i nuklearno oružje kao i kombinovana sredstva. Potencijalne izvršioce delimo u dve grupe: „usamljene vukove“ (kao što je slučaj Brejvik) – to su pojedinci koji nemaju terorističku jedinicu,  a razlozi destruktivne metode su samo njima poznati – i „povratnike sa fronta“, odnosno ljude koji su se vratili iz rata. Mete napada su navijači  (oni su u fokusu), igrači, službena lica, VIP posetioci, službenici obezbeđenja i policajci, novinari, zaposleni u sistemu organizaciji, ali i slučajne žrtve. Izvršioci terorističkih napada imaju hronologiju napada koje se drže, a nju čine sledeći koraci: određivanje mete, prikupljanje i analiza informacija o istoj, odabir najbolje opcije za izvršenje, uvežbavanje izvršenja, napad, a nakon toga beg ili smrt – objasnio je Glođović.

Dragan Mijatović, načelnik Odeljenja za bezbednost sportskih priredbi  Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, govorio je na temu izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

–  Zakon je donet 2003. godine, ali više puta je doživljavao izmene i dopune. Poslednja izmena desila se 2018. Kod nas, nažalost, postoji tendencija povećanja izvršenih prekršaja zbog unošenja ili pokušaja unošenja pirotehničkih sredstava, međutim mi činimo sve da se ta tendencija smanji. Zbog toga ključna rešenja koja se nalaze u izmenama rešenja Zakona su: vreme otvaranja ulaza na sportskim priredbama (sada se kapije otvaraju dva sata pre starta visokorizičnih utakmica), zatim preciznije je definisan pojam sportskog objekta, usaglašavanje načina ko će obezbeđivati sportske događaje i za kupovinu ulaznica potreban je identifikacioni dokument. Sada se umesto sedam, jedno lice može kupiti samo četiri ulaznice za visokorizične utakmice. Alkoholna pića se ne smeju prodavati u opsegu od jednog kilomentra od mesta hale u kojoj se održava sportska priredba (u Beogradu, Krragujevcu i Nišu), dok je u ostalim gradovima taj opseg 300 metara od hale. Ukoliko se desi da se zakon prekrši, sledi kazna od 30 do 60 dana zatvora – konstatovao je u svom izlaganju Mijatović.