U okviru međunarodnog projekta EDU-ACT, u kome učestvuje Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, sprovedeno je istraživanje koje analizira stavove i iskustva učenika i nastavnika fizičkog vaspitanja u vezi sa nasiljem, rasizmom, diskriminacijom, netolerancijom i nasilnom radikalizacijom.
Istraživački tim našeg fakulteta činili su prof. dr Ivana Parčina, prof. dr Ivana Zubić, doc. dr Miroslav Marković i prof. dr Snežana Vuković. Zajedno sa kolegama iz partnerskih organizacija istraživački tim je sproveo studiju u pet evropskih zemalja — Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Srbiji i Sloveniji — prikupljajući podatke od učenika (uzrasta od 10 do 15 godina) i nastavnika fizičkog vaspitanja u gradskim i seoskim školama.
Ukupno je učestvovalo 372 učenika i 129 nastavnika i studenata sportskih nauka. Prikupljanje podataka obavljeno je pomoću strukturisanog upitnika koji je obuhvatao ključne teme: nasilje, rasizam, diskriminaciju, netoleranciju i nasilni radikalizam. Odgovori su pružili dragocene uvide u iskustva i percepcije učenika i nastavnika o ovim pitanjima u obrazovnom kontekstu i kontekstu fizičke aktivnosti.
Rezultati ukazuju da među učenicima i nastavnicima postoji određeni nivo svesti o ovim problemima, kao i spremnost da se o njima govori i deluje. Uprkos generalno pozitivnoj percepciji školske klime među mnogim učenicima i nastavnicima, podaci ukazuju na zabrinjavajuće nivoe ličnih iskustava sa diskriminacijom, kao i na značajne nedostatke u mehanizmima reagovanja i profesionalnoj osposobljenosti. Nalazi jasno pokazuju da su potrebni ciljani, sistematski i sveobuhvatni pristupi kako bi se ovi izazovi rešavali na efikasan način.
Iz rezultata istraživanja sprovedenog u Srbiji saznajemo da oko 44% učenika nikada nije svedočilo diskriminaciji, dok je 25% izjavilo da ju je lično iskusilo. Samo 21% nastavnika nikada nije primetilo diskriminaciju, dok su ostali izvestili da se dešavala retko. Više od polovine nastavnika (58%) nije imalo potrebnu obuku za rešavanje ovih problema. Reakcije učenika su zabrinjavajuće: samo 35% bi prijavilo incidente, dok 22% ne bi reagovalo, što naglašava potrebu za ciljanim obrazovnim intervencijama.
Prevencija nasilja u sportu zahteva i individualne i sistemske promene. Preporuke uključuju promovisanje fer pleja kroz obrazovanje, unapređenje disciplinskih mera i adresiranje uticaja trenera i porodičnog vaspitanja. Pored toga, sistemske promene treba da obuhvate kreiranje nacionalnih standarda za sport mladih i obezbeđivanje da svi učesnici—sportisti, treneri, roditelji i zvaničnici—budu edukovani o prevenciji nasilja i fer igri. Rešavanje nasilja zahteva zajednički napor kroz direktne intervencije sa pojedincima i dugoročne strukturne promene unutar sportskog sistema kako bi se osiguralo bezbednije okruženje za mlade sportiste.
Projekat EDU-ACT ističe važnost povezivanja obrazovanja, sporta i politika u prevenciji nasilja i diskriminacije i poziva sve aktere – škole, lokalne zajednice, donosioce odluka i organizacije civilnog društva – da zajednički deluju u stvaranju bezbednog, tolerantnog i inkluzivnog okruženja za mlade.
