Dušan Bradić fudbalski je golman, a od nedavno i diplomirani sportski novinar. Uporedo sa fudbalskom karijerom, Bradić je sticao i obrazovanje na studijskom programu Sportsko novinarstvo i na taj način svojim primerom pokazao da aktivno bavljenje sportom i studiranje na Fakultetu za sport mogu da idu ruku pod ruku.
– Prezadovoljan sam uslovima studiranja. Uz veliku podršku i razumevanje profesora uspevao sam da uskladim sve obaveze na Fakultetu sa mojim treninzima i utakmicama. Znanje koje sam stekao i iskustvo koje su na mene preneli profesori su od neprocenjivog značaja i na tome sam veoma zahvalan – kaže Bradić i dodaje:
– Tokom studija imali smo mnogo prakse, pisali smo veliki broj novinarskih radova obrađujući tako sve novinarske forme. Učili smo i na primerima starijih kolega, poznatih i uspešnih novinara koji su bili među gostujućim predavačima, a znanje smo imali priliku da primenimo i dragoceno iskustvo steknemo kroz praktičnu nastavu u eminentnim medijskim kućama poput TV Arena sport, RTS, TANJUG, Sportski žurnal.
Bradić je diplomirao najvišom ocenom na izuzetno zanimljivu temu, koja njemu bila posebno bliska – „Zašto nema više srpskih golmana u vrhu fudbalske Evrope“.
– Moj diplomski rad bio je istraživački članak koji je obuhvatio intervjue sa bivšim i sadašnjim trenerima, nekadašnjim i sadašnjim vrhunskim golmanima, zatim kondicione trenere, ali i razgovore sa sportskim psiholozima, pedagozima i socilozima. Imao sam preko 50 sagovornika među kojima su svakako najpoznatiji bivši i sadašnji reprezentativci Ivica Kralj, Vladimir Dišljenković, Đorđe Pantić, Predrag Rajković (Rems), Marko Dmitrović (Elče), Vanja Milinković Savić (Torino), Boris Radunović (Atalanta) – objašnjava Bradić i otkriva do kakvog je zaključka došao:
– Mnogo je razloga zašto nema više naših golmana u najkvalitetnijim evropskim ligama, ali i iz svih ovih razgovora koje sam obavio nameće se nekoliko. Pre svega, to su slab stručni rad, nedostatak kvalitetnih trenera, kao i sujeta koja vlada među trenerima golmana, zatim loš kvalitet nacionlanog prvenstva kao i neigranje reprezentacije na velikim takmičenjima.
Dušan Bradić fudbal je počeo da trenira već sa sedam godina i odmah je poželeo da bude golman. Počeo je u FK Trstenik, čiji je i trenutno član, a branio je i boje BASK-a, Voždovca, Sloge iz Kraljeva, Sinđelića, Drine iz Ljubovije, Turbine, Hajduka sa Liona, Kozare iz Gradiške, Dunava iz Starih Banovaca.
– Za sve je kriv legendarni italijanski golman Đanluiđi Bufon. Kao mali sam gledao Svetsko prvenstvo u Koreji i Japanu 2002. godine i bio sam opčinjen Bufonom. Odmah sam poželeo da i ja budem golman. Sećam se da mi je baka kupila njegov dres, počeo sam i da navijam za Juventus. Sećam se da sam na utakmicu u kvalifikacijama koju je Srbija igrala protiv Italije išao tri sata ranije na stadion samo da bih bio u prilici da vidim kako se Bufon zagreva. On je zaista klasa, a dokaz za to je i činjenica što je i sa 43 godine i dalje aktivan među stativama – zaključio je Bradić.