Pored mnogobrojnih sportskih uspeha, Aleksandra Kukolja, najtrofejnijeg srpskog džudistu, krasi i uspeh u školskoj klupi. Bio je vukovac u osnovnoj školi, đak generacije u srednjoj, diplomirao je i trenutno je na master studijama na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“.

– Fakultet za Sport mi je bio negde logičan izbor kada je master u pitanju, jer sam već bio u ozbiljnim igrama što se sporta tiče. Lepo mi je išla osnovna škola, kao i srednja, ali tada sam bio mnogo manje u sportskim vodama nego što sam sad. Sada su veća potraživanja, a i moja ambicija je na drugim stranama. Svidelo mi se na Fakultetu za sport što pored mene ima mnoštvo studenata koji su sportisti, takođe prijatelji sličnih iskustava. U osnovnoj i srednjoj školi problem je postalo vreme, problem je postalo odsustvo i ono što meni znači je taj mali prostor da korigujem ispit, predavanja, jer često nisam tu. Sve u svemu mislim da sam dobro izabrao. „

U karijeri je osvojio preko 200 medalja. Jedna od najvažnijih je zlato 2017. na Evropskom prvenstvu u Varšavi. Dugo je bio prvi na svetskoj rang listi, međutim pre dva meseca je „pao“ na drugu poziciju. Upravo momak koga je Kukolj pobedio na nedavno završenom Gran Priju u Hagu, Laš Šerazadišvili, ga je prestigao na rang listi.

„To je samo pola koraka nazad i služi kao motivacija. Dugo sam bio prvi na svetskoj rang listi, a skoro sam na svetskom prventsvu izgubio lidersku poziciju, jer nisam uspeo da napravim rezultat za koji sam se spremao. Taj momak je osvojio titulu svetskog šampiona. Prosto takav je sport, svašta može da se dogodi. Sada se dogodilo da sam imao mnogo dobar nastup u Hagu i smanjio sam razliku na rang listi. On je postao svetski šampion pre dva meseca. Lep je osećaj, trenutno nisam prvi na svetskoj rang listi, ali nema nekakve posebne razlike.“

Sa samo sedam godina je počeo da se bavi džudoom, ali bio je zaljubljenik u sve sportove.

„Džudo sam počeo da treniram sa sedam godina i to je jedini sport koji sam trenirao. Usput sam se zaljubio u taj sport, ali nije to bila ljubav od samog početka. Džudo sam počeo da treniram, jer mi se klub otvorio u ulici u kojoj sam živeo i tako sam krenuo da se bavim ovim sportom. Inače sam bio energično dete i voleo sam sve, voleo sam fudbal da igram. Imao sam afiniteta ka borilačkim sportovima, bilo mi je interesantno, ali nisam mnogo ni razlikovao sportove. U početku je to bila zabava, kao dodatni čas fizičkog. Prvo to postane zabava i onda počneš da uživaš u tome i da postaješ sve bolji i bolji.“

Mnogi sportisti imaju određeni ritual pre meča. Poznato je da je Rej Alen dolazio četiri sata pre utakmice da šutira i imao ritual koji je ponavljao pre svake utakmice.

„Jako je bitno da su to rituali koje sportista može da kontroliše. Nisam znao za Rej Alena, ali u mom slučaju  bilo bi malo neefikasno da pribegavam takvim ritualima. Ljudi generalno misle da je to neko sujeverje, nije sujeverje, bar u mom slučaju, nego prosto mozak funkcioniše na određene okolnosti na koje je navikao.U mom slučaju možete videti da je to specifičan način na koji ja ulazim u borbu. Ti neki detalji su postali rituali tako što su meni bili funkcionalni i onda sam ih toliko puta ponovio. Ja čučnem i otvorim kukove i kolena, pa se onda dobro rastegnem i kada ulazim u samu borbu raširim ruke. Viši sam od svojih protivnika i trudim se da na taj način utičem na psihu da se napravi atmosfera kao manja i veća životinja. Kada smo iskusni borci, to naizgled ne deluje da utiče mnogo, ali opet kada god ja to uradim bio bih spreman za borbu. Sada kada bih to uradio bio bih spreman za borbu, jer mozak reaguje na takve stvari. Nekada to uradim i nesvesno kada se desi neka rasprava, primetim da takve neke stvari radim. Naravno, to se ne dešava nikada, ali kada je neka neprijatna situacija ja krenem da radim takve stvari.“

Olimpijske igre 2020. se održavaju u Tokiju. Aleksandra vezuju lepe uspomene na taj grad, jer je 2016. u Tokiju osvojio jedan od najprestižnijih Gran Prija. Osvojio je mnoštvo medalja, međutim Olimpijske igre su nešto posebno i medalja na Olimpijskim igrama je san svakog sportiste.

„Intenzvno radim na tome da me gledate na Olimpijskim igrama i ova takmičenja što smo napomenuli se već boduju za Olimpijsku normu za 2020. godinu. Pre dve godine sam osvojio turnir, koji je jedan od najprestižnijih, ako ne i najprestižniji. Lepe uspomene nosim odatle, a sledeće godine je i Svetsko prvenstvo tamo. Treba da se fokusiram na naredna takmičenja, stepenik po stepenik. Uglavnom, nastupam na Svetskom prvenstvu, pa kvalifikacije za Olimpijske igre, pa onda iz sve snage da pokušam da osvojim medalju na Olimpijskim igrama“, zaključio je Kukolj.

Milan Koprivica