Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ od 2013. godine je partner Olimpijskog komiteta Srbije. Ove godine ta saradnja je dodatno prošerena, pa će na osnovu ugovora koji je potpisan, naš Fakultet u naredne četiri godine stipendirati ukupno 80 perspektivnih sportista i sportskih stručnjaka. Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković izuzetno je zadovoljan postignutom saradnjom, pa je rado prihvatio poziv da našim novim studentima uruči indekse na početku nove školske godine. Tom prilikom održao je i izuzetno zanimljivo predavnje, u svom stilu, sa pregršt zanimljivih anegdota iz bogate i uspešne karijere košarkaškog trenera:
– Iskreno, ja u životu desetku nisam dobio, a završio sam fakultet. Za to je kriva košarka kojoj sam se rano predao. Krenuo sam u nju sam, tu sa Novog Beograda. Morate da znate da ćete u životu biti sami i da ćete sami morati da se dižete posle neuspeha. Znate, Amerikanci imaju dobru praksu da pri zaposlenju gotovo uvek daju prednost sportistima, jer su oni navikli da se dižu posle nokauta – počeo je svoje izlaganje Maljković i potom dodao:
– Ja sam radio sa dosta velikih sportista, imao dosta putešestvija u životu. Jedini sam trener u Srbiji koji je radio u sedam zemalja, a to je neobično jer se treneri obično vežu za jednu zemlju čiji jezik nauče. Moja velika prednost je što sam uvek imao dobre, mlade, ljude pored sebe sa kojima sam bio u sistemu spoljnih sudova. Ja sam učio od njih, a oni od mene. Kada bih fizički pao, oni su me dizali, a kada vidim da su umorni, mada sam ja reč umor zabranjivao, iako sam znao da je on uvek prisutan, dizao sam ja njih. U Panatinaikosu, sa kojim sam bio prvak Evrope, u svlačionici smo govorili šest jezika. Uspeo sam da šest jezičkih grupa ujedinim u čvrstu koherentnu zajednicu koji su funkcionisali po sistemu svi za jednog, jedan za sve. To je bio najteži zadatak i najveći uspeh.
Kao jedno od svojih najvećih dostignuća Maljković je naveo:
– Mladost i druženje sa mladima su moje bogatstvo. Da se opet rodim, opet bih bio trener, iako sam kao mlad želeo da budem advokat. Ako me pitate zašto sam hteo da budem advokat, kazaću vam jer su oni pametni i duhoviti ljudi koji nisu imali šefa ni radno vreme. Svojim intelektom mi se dopadaju, baš kao i glumci, pogotovo ovi stariji – rekao je Maljklvić i potom napravio digresiju:
– Sećam se jednog od razgovora sa svojim pokojnim ocem. Postao sa prvak Evrope, novinari me zovu, opšta euforija vlada, a on mi uz rakijicu kaže: “Kad ćeš nešto ozbiljno da počneš da radiš!”. Uvek je govorio da je lopta okrugla i da će da me prevari. Bio je pukovnik JNA.
Maljković se potom prisetio nekih velikana našeg sporta koji su po njegovom mišljenju neopravdano zaboravljeni:
– Kao mlad trener dođem na trening, a jedno 30 Beograđanki, verovatno najlepših u gradu u to vreme, onakvih kakve valjda samo Beograd ima, došle i donele albume sa slikama Nikole Plećaša. Bio je neverovatno popularan u bivšoj Jugoslaviji. Zvali su ga Sveti Nikola. Pomislio sam da kada bi samo jedna od tih devojka pokazala takvu emociju prema meni, kakvu su iskazivale prema Plećašu, da verovatno ne bih znao gde bi mi kraj bio. Međutim, danas je Plećaš otišao u zaborav kao i što su mnogi drugi vrhunski sportisti. To nije dobro – rekao je Maljković i potom studentima skrenuo pažnju o važnosti sećanja na velike ljude iz prošlosti:
– Kada sam došao u Olimpijski komitet prvo što sam uradio osnovao sam Olimpijsko srce pod idejom da nešto vratim našim nekadašnjim zaslužnim sportistima. I mogu vam reći dobro nam ide. Vladimir Cvetković, naš čuveni košarkaš koji je istoriju naše košarke menjao svojim slobodnim bacanjma na Olimpijskim igrama u Meksiku, video sam ga nedavno i slavili smo 30 godina od sosvajanja prvog našeg srebra na najvećoj svetskoj smotri sporta. Niko se nije setio tog uspeha i tih ljudi, oni su potpuno zanemareni. Plećaš trenutno živi u Zagrebu niko ga nikad nije nigde pozvao, a bio je popularan kao što je sada Novak Đoković. Moramo da ispravljamo te greške. Kad smo Cvetkoviću, koji je bio naš prvi laureat davali nagradu, on je počeo da plače. Kada ga je voditeljka pitala koji mu je najsrećniji momenat u bogatoj karijeri, kazao je: “Ovaj od pre 15 sekundi kada ste mi dali ovo priznanje” – istakao je Maljković.
Za brucoše Fakulteta za sport Univerziteta Union Nikola Tesla Maljković je imao kratku i jasnu poruku:
– Ovaj Fakultet je jedinstven, nalazite se na pravom mestu. Želim vam srećan početak studija i mnogo uspeha.