Beograd, 28.04.2016.

Studenti našeg Fakulteta imali su priliku da slušaju predavanje dr Sandre Mandić sa Univerziteta Otago iz Danidina (Novi Zeland), akademskog lidera Labaratorije aktivnog života na Fakultetu fizičkog vaspitanja, sporta i nauka o vežbanju. Predavanje na temu Fizička aktivnost i zdravlje održano je u četvrtak, 28. aprila u amfiteatru Fakulteta za sport.

Tim istraživača sa kojim naučnica radi, definisao je nedostatak fizičke aktivnosti kao jedan od glavnih globalnih problema 21. veka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2014. godine, fizička neaktivnost je četvrti po redu uzrok smrtnosti u svetu. U proseku 3,2 miliona ljudi prerano umire upravo zbog nedovoljne fizičke aktivnosti.

– Ja sam bila profesionalna košarkašica i košarkom sam profesionalno počela da se bavim kada sam imala 15 godina. Igrala sam u Prvoj nacionalnoj ligi i moj trener uopšte nije znao kako treba raditi sa mladim sportistima. Potom sam prešla u drugi klub, ali je problem sa trenerom bio isti. Vać sa 17 godina sam završila sa povredama oba kolena i nisam mogla da hodam. Stoga je moja glavna ideja prilikom upisivanja DIF-a bila da osmislim trening tako da ostali mladi sportisti ne moraju da prolaze kroz sve ono kroz šta sam ja prošla. Međutim, kada sam otišla u Kanadu, moj mentor mi je ukazao da će taj vrhunski dizajniran trening biti koristan svega jednom procentu populacije, te da bi moj fokus trebalo da bude na ostalih 99% ljudi koji sede ispred televizora i gledaju sportiste – rekla je gospođa Mandić čije se istraživanje upravo bazira na podizanju nivoa fizičke aktivnosti pojedinaca, integrišući je u svakodnevni život, korišćenjem aktivnog transporta u školu.

Prilikom ispitivanja uočili su da posoje tri grupe faktora koji utiču na izbor načina na koji će se adolescenti transportovati do škole, a to su: lični, socijalni i faktori životne sredine. Kao jedan od ključnih problema izdvojila se infrastruktura i legislatura zajednice. Naime, mnogi urbani gradovi nisu dizajnirani na takav način da uključuju biciklističke i pešačke staze, te je bezbednost dece dovedena u pitanje.

Gospođa Mandić, u saradnji sa svojim istraživačkim timom, apeluje na nadležne ustanove da se osmisli prohodan dizajn zajednice koji će omogućavati da se adolescenti, kroz odlazak u školu, više fizički aktiviraju.