Fotoreporter „European pressphoto agency“ (EPA) Andrej Čukić bio je gost Fakulteta za sport i u razgovoru sa studentima sportskog novinarstva govorio o čarima profesije, o tome šta znači biti fotoreporter, kako se ophoditi prema samoj fotografiji i njenim specifičnostima u različitim medijima, radu u agenciji, kao i o odnosima između novinara i fotoreportera.
– Jedan od najzaslužnijih što sam krenuo ovim putem je Stevan Jovanović, dugogodišnji urednik fotografije u ’Vestima’ (frankfurtskim). On je bio strah i trepet za sve, vrlo verovatno i poslednji pravi urednik fotografije koji je postojao u srpskim medijima.
Kroz njegovu čvrstu ruku, Andrej je napredovao i nasledio ga u najznačajnijem dnevniku naše dijaspore, da bi potom karijeru nastavio u agenciji EPA. Kao veliki ljubitelj sporta, sa posebnim zadovoljstvom je zabeležio brojne značajne trenutke naših sportista u ovom veku, a profesija ga je odvela i na brojne druge događaje, iz domena politike, društva…
U razgovoru sa studentima je jednim primerom ilustrovao zašto dobra fotografija ne može da bude samo „kliktanje“, odnosno zašto je mogućnost kvalitetnog predviđanja i planiranja jedan od glavnih preduslova za dobru fotografiju. Studentima je preporučio da uvek razmišljaju o onome šta žele da prikažu na fotografiji.
– Fotoreporter Petar Kujundžić uslikao je Slobodana Miloševića kako odlazi sa glasanja u septembru 2000. godine. Svi drugi su bili u prostoriji za glasanje, a Petar je jedini čekao napolju. Danas, svi se sećaju te fotografije odlaska sa glasanja, a ne trenutka dok je Milošević ubacivao papir u glasačku kutiju.
Studente novinarstva je posebno zanimalo to koliko je bitna saradnja između novinara i fotoreportera na terenu.
– Ako ne postoji kvalitetna komunikacija i koordinacija, džabe vama najbolje slike ili najbolji izveštaji i tekstovi o nekom događaju. Ako vi nemate to da potkrepite fotografijom, ili ako imate fotografiju, a novinar kaže da se to uopšte nije desilo, onda ne vredi. Novinar je u ovoj priči glavni, a fotoreporter treba slikom da isprati ono o čemu se priča.
Na kraju, Andrej je rekao i šta mu najviše smeta u njegovom poslu.
– Najveći neprijatelj mojih kolega i lično mene je kiša, naročito na fudbalskim utakmicama. Ne može bukvalno ništa da vas zaštiti, ni kišobran, ni kabanica. Dolazite u nezgodnu situaciju i zbog opreme.