Ako bi učešće Srbije na Svetskom prvenstvu za košarkaše 2010. sumirali u dva poteza, prvi od njih bi svakako bio trojka Miloša Teodosića protiv Španije, dok bi drugi predstavljao roling Duška Savanovića kojim jekao na ringišpilu provozao Horhea Garbahosu. Na beogradskom Sajmu sporta, u otvorenom TV studiju Fakulteta  za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, sa Savanovićem smo pričali najmanje o košarci. Iako je sveže penzionisan Savanović je po ko zna koji put pokazao koliko je svestran kroz priču o skijanju, poljoprivredi i automobilima marke „Buba“.

Popularni Savan sad obavlja funkciju u Skijaškom savezu Srbije,  i kaže da ljubav prema tom sportu već duže traje, i da tokom karijere nijeo mogao da provodi previše vrmemena na snegu.

– Mi penzioneri moramo naći neki vid zabave posle karijere. Volimo zimske sportove porodično, pogotovo skijanje. Ja nisam imao vremena da provodim vreme na snegu jer je baš u tom periodu u toku kosarkaška sezona, kada je on najjači. Posle završetka kosaraške priče, ukazala se prilika preko mog prijatelja, predsednika Skijaškog saveza da se priključim timu i pomognem, što sam oberučke prihvatio.

Njegove obaveze u Savezu uglavnom su prema najmlađima.

 – Ja sam član Izvršnog odbora Skijaškog saveza Srbije. Kao članovima Izvršnog odbora nama je cilj da poboljšamo uslove za decu,  i da taj sport predstavimo u najboljem svetlu. Skijanje nije toliko popularan sport, pa je cilj da ga približimo deci iz udaljenijih krajeva kao i ljudima koji nisu u mogućnosti da skijaju.

Pored skijanja, jedan od hobija mu je voćarstvo, koje shvata prilično ozbiljno i sa po malo kritičkim stavom gleda na ljude koji to čine „šminkerski“.

– Danas je veoma popularno, pogotovo za sportiste koji su u penziji da su svi neki voćari. Ja nisam voćar, već poljoprivrednik, nazivam sebe polu seljakom. Ti poljoprivrednici iz kafića, sa plastičnom kašičicom u ustima i espreso kafom ispred sebe, ja nisam iz te priče. Provodim dosta vremena na traktoru, njivi, u voćnjaku. Ne smatram da sam nešto fenomenalan po tom pitanju, ali sam posvećen. Recept koji sam imao iz košarke prenosim u taj posao. Koliko god uložiš mora da ti se isplati, ne uvek u finansijskom smislu, već po rezultatima. Ja sam jedan od aktivnih seljaka, ne jedan od ovih pasivnih gradskih.

Pored Savanovića, i Nenad Krstić se oprobao u akciji sa voćem, mada se on prihvatio malo drugačije delatnosti.

 -Krle ima destileriju, fabriku za proizvodnju pića. Sirovinu uzima od seljaka kao što sam ja –

uz smeh je prokomentarisao bivši reprezentativac.

Još jedno u nizu neobičnih interesovanja Savanovića jeste i ljubav prema popularnim „Bubama“, automobilima koji su po njemu savršenstvo inženjeringa.

– Ja sam pre svega zaljubljenik u vazdušare (motori na unutrašnje sagorevanje koji se hlade na vazduh). Bubu imam dvadeset godina, i mislim da je to apsolutno savšrenstvo inženjeringa, i da je jednostavnost korišćenja postignuta na maksimalni nivo. Kada želim svojoj starijoj ćerki da objasnim zašto buba, uvek poredim sa tehnologijom tablet uređaja, gde je sve pojednostavljeno na dodir prsta. Buba je osmišljena da traje večno i da ne može da izda, bez viška gvožurije. Ta moja zaljubljenost u ideju da može da se napravi -nešto pouzdano i trajno, preneta je sa mog oca. Bubu sam pre svega uzeo iz finansijskih razloga, jer je to tada bio jedini auto koji sam mogao da priuštim (smeh), a posle kada sam stao na noge zadržao sam tu strast.

Pored gore navedenih zanimanja, Savanović obavlja i funkciju ambasadoradEvrolige uz nekoliko legedni evropske košarke poput Tea Papalukasa, Ibrahima Kutlaja, Dušana Ivkovića… U novom sistemu najjačeg košarkaškog takmičenja u Evropi, mnoge ekipe se nisu snašle, pre svega zbog napornih putovanja.  Iz perspektive gledoca, Savanoviću se dopada novi koncept, dok je kao bivši igrač kritičan prema njemu.

– Jako teško. Sa pozicije gledaoca je veoma interesantno, ali košarka kao i fudbal ide u tom smeru da zadovolji medijsku glad.  Da gledaocima bude interesantno, što je i potpuno razumljivo, jer košarka kao svi sportovi se igraju zbog gledalaca, i zaljubljenika u to, a ne zbog učesnika – kaže Duško i dodaje

– Mnogo je naporno, igraju se tri utakmice nedeljno, što na kraju dovede do ukupno čak 100 utakmica u sezoni. Napravio bih jednu komparaciju sa američkim fudbalom, koji je predstavljen kao najgrublji i najnaporniji sport. Sa plejofom, oni odigraju 18 utakmica. Uzmite na primer Toma Brejdija koji je označen kao jedan od najboljih kvoterbekova ikad , je odigrao nešto više od sto utakmica u karijeri, naši juniori toliko odigraju za sezonu. Jako su duge i naporne sezone, povećan je i rizik od povreda. Sa strane bivšeg učesnika nije mi interesantno, dok je sa strane gledaoca veoma zanimljivo.

Partije Vasilija Micića u novoj sezoni Evrolige nikoga nisu ostavile ravnodušnim, pa ni Savanovića koji smatra da tek treba da zakorači u svoj košarkaški zenit.

 – Što se tiče evroligaške i NBA priče, uglavnom pratim ljude koje znam i ekipe u kojoj igraju Srbi. Efes naravno pratim zbog Micića, i mislim da je to vrh ledenog brega i da Vasa može još. Imajte u vidu da bekovi  najbolje košarkaške utakmice odigraju kada premaše trideset godina. Ako ga zdravlje posluži, a nema razloga za suprotno, tek ćete videti za par godina šta če raditi, i smatram da može da napravi mnogo više, mogu da se kladim u to.

Dotakli smo se i Miloša Teodosića i Saleta Đorđevića, koji od ove sezone, zajedno sa Stefanom Markovićem u Virtusu iz Bolonje beleže odlične rezultate.

– Šta god da uradi Virtus kao klub, neće se ništa desiti ako sistemski ne promene neke stvari. Nikakva magična godina ne može da promeni to.  Čak i ako osvoje sve ove godine, bez  sistemskog trajanja sve pada u vodu, odnosno ispada kao da si kupio titule. Bez organizovanog rada, proizvodnje igrača, sa godinama će stizati rezultati. U toj meri je bitno koliko će sistemski sve organizovati, jer će jednog dana otići i Teo i Sale.

Pored Teodosića i Đorđevića, za bolonjskog velikana nastupa i Stefan Marković, čiji je igrački profil uvek pokazivao požrtvovanost i timski duh, stvari na kojima bi trebali da počivaju temelji srpske košarke prema Savanoviću.

– On je oličenje srpskog sporta. Često čitam natpise kako su srpski igrači puni vica, nekog zeznuli… Smatram da oličenje srpske košarke treba da bude baš u tom fanatičnom radu i posvećenosti, jer se naša deca odriču tinejdž života da bi postali nešto. Reper toga su svakako Teodosić, Jokić, ali neka osnova bi trebali da budu Stefan Marković, Branko Lazić, igrači tog tipa čiji se učinak često ne vidi kroz statistiku. Takvi ljudi su nosili Srbiiju na leđima. Sale Đorđević ne bi postao to što jeste bez imenjaka Obradovića, koji je svoju ulogu odrađivao savršeno.

U žiži javnosti poslednjih dana je i imenovanje Igora Kokoškova za selektora košarkaške selekcije Srbije, zbog kojeg je bivši reprezentativac izuzetno uzbuđen, i smatra da je to ogromna privilegija.

– Ja sam sitna riba da komentarišem veličinu kakav je Kokoškov. Drago mi je da ljudi prihvataju da rade posao u reprezentaciji Srbije. Velika je čast biti selektor, makar to bio i Madagaskar, a da ne govorim o Srbiji. Mislim da čovek apsolutno zaslužuje tu poziciju i smatram  da mi imamo 10 potencijalnih kandidata za to mesto, koji sigurno zaslužuju to u ovom momentu. Želim mu mnogo sreće u radu i kontinuiteta koji će on sigurno postaviti, i da i posle njegovog odlaska ostane neki sistem kao što je bilo i posle Saleta Đorđevića – zaključio je Savanović.

PRIPREMIO: Đorđe Samoilović