Tokom cele svoje igračke karijere Saša Pavlović nije voleo medijski da se eksponira. Po sopstvenom priznanju, nerado je davao intervjue, praktično je izbegavao novinare, pa je zato njegova poseta Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ izazvala veliku pažnju. Košarkaš sa desetogodišnjim NBA iskustvom i nekadašnji igrač Budućnosti, Partizana i Panatinaikosa studentima Fakulteta za sport sa studijskog programa Sportsko novinarstvo, ispričao je mnoge zanimljive i neispričane priče iz svoje karijere u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.

Pavlović se prisetio brojnih anegdota među kojima je najzanimljivija bila ona kako je upoznao Šekila O`Nila sa kojim je bio saigrač u Bostonu:
– Bio sam u svlačionici pred početak treninga i čekao sam da se bandažiram. U tom trenutku je ušao Šek, sa kojim se do tada nisam poznavao. Pogledao me je, uhvatio me je za nogu, ujeo za stopalo i uz grimasu na licu rekao: „dobar si momak“. Fizioterapeut koji bio pored mene nije bio iznenađen i rekao mi je, eto to ti je Šekil O`Nil.

Pavlović je pričao i o Majku Melounu, sadašnjem treneru Denvera, sa kojim je sarađivao dok je bio u Kilvlendu. Bio je iznenađen koliko je Mleloun znao o dešavanjima u Srbiji, našoj istoriji i koliko voli Srbe:
– Stalno mi je pričao о našoj istoriji, ratu u bovšoj Jugoslaviji i ponekad sam imao utisak da o tome zna više od mene, a kad god bi video mog oca na tribinima, stalno mu je pokazivao je tri prsta. On zaista obožava Srbiju. Znao sam da će biti dobar trener, samo je bilo potrebno da mu se pruži šansa. Kada sam video da je Jokić kod njega u timu bio sam ubeđen da će dobiti pravu šansu. Mnogo mi je drago što sarađuju na ovako visokom nivou i stvarno mi je žao što Denver nije uspeo da se plasira u finale Zapadne konferencije – konstatovao je Pavlović.

Odlazak u NBA ligu za Pavlovića je bila ostvarenje dečačkog sna, ali nije sve uvek bilo tako savršeno. Prisetio se i nekih pomalo neprijatnih situacija:
– Dok sam bio član Klivlenda tri godine zaredom smo u plej-ofu igrali protiv Bostona. Kad god sam igrao protiv Seltiksa Kevin Garnet je toliko psovao i ponižavao pritvničke igrače da je to bilo nezamislivo. Zaista nisam mogao da ga podnesem. Svake godine sam imao duplu tehničku grešku, pred isključenje, jer je nevrovatno koliko je čovek bio bezobrazan na terenu. Bio je brutalan i nismo se uopšte podnosili. Jednom prilikom smo se posvađali tokom utamice – kratko je zastao Pavlović i potom objasnio celu situaciju:

– Moj saigrač iz Klivlenda Dru Guden je izvodio je slobodna bacanja i Garnet mu je sve vreme besprizorno dobacivao, vređao ga je sve vreme. Izgubio sam živce i rekao sam mu: „Umukni, idiote“. On se okrenuo prema svojoj klupi i rekao je saigračima da sam ga uvredio na rasnoj osnovi, da sam mu rekao da je crnčuga. Potom je otišao i do klupe sa mojim saigračima i to isto je saopštio Lebronu Džejmsu. Sa klupe Bostona su svi skočili, a moji saigrači su me zaista čudno gledali. Od igrača Bostona sam u nastavku utakmice u svakom bloku dobijao lakat, a moji saigrači su se prema meni čudno ponašali sve dok nisam na tajm-autu saznao o čemu se radi i objasnio da to nije istina. Posle utakmice sam dobio poziv od Dejvida Šterna, tadašnjeg komesara NBA lige da mi preti velika kazna i da će gledati snimak sa utakmice kako bi se utvrdilo da li sam stvarno uvredio Kevina Garmneta na rasnoj osnovi. Pošto to nije bila istina, pitao sam Šterna da li će Garnet biti kažnjen kada se utvrdi da to nije tačno. Odgovor je, naravno, bio negativan, jer je on Kevin Garnet.

Ipak, odnosi sa Garnetom su izglađeni Pavlovićevim trejdom upravo u Boston:

– Kad sam došao u Boston imao sam neodumicu kako ću se sa njim slagati. Nisam se plašio, ali mi je bilo malo neprijatno. Na prvi trening sam došao sat i po pre početka, ali je on već bio u hali. On  me je prvi sačekao i rekao da mu je drago što će imati takvog saigrača pored sebe i da ćemo zajedno da ginemo na terenu. Tada mi je pao ogroman kamen sa srca, i stvarno je bilo tako. Kasnije sam shvatio, igrajući sa njim u istom timu, da on to nije radio da bi provocirao protivnika, već da bi sebe motivisao.

Neobičnih situacija bilo je i prve godine dok je igrao za Jutu:

– Grega Ostertaga, tadašnjeg centra Jute koji je igrao i u eri Stoktona i Melouna, jednom prilikom sam na treningu slučajno malo zakačio laktom, ali zaista nenamerno, već u žaru borbe. To mi je opasno zamerio. Pošto sam bio ruki, a znate da novajlije prolaze razne inicijavcije u NBA ligi, tražio mi je da mu svako jutro donosim novine dok je u toaletu. Da mi je to rekao na neki drugim način, ne tako drsko, verovatno bih pristao. Ali, pošto je bio jako nepristojan, na mom tada ne baš sjajnom engleskom sam mu odgovorio i da je Majkl Džordan ne bih mu donosio novine u toalet. On je to bio preneo treneru Džeriju Slounu, žalio se, a ja sam bio toliko iznerviran da sam rekao Slounu da slobodno može da me pošlalje kući, ali da nema šasne da to uradim. Trener Sloun mi je pružio ruku i rekao da ne moram. U toj situaciji dosta mi je pomogao Kirlenko koji je stao na moju stranu i to se sa Ostertagom sve kasnije sredilo.

Saša Pavlović komentarisao je naše internacionalce koji su imali veoma zapaženu sezonu u NBA:

– Jokić radi zaista  nešto neverovatno. Osim što postiže poene, on skače i asistira. To radi na vrlo atraktivan način. Drago mi je zbog njega, jer je odličan momak. Takođe, on obara teorije da NBA ligu mogu da igraju samo igrači koji su atlete. Dobro je za NBA to što i takvi igrači mogu da igraju vrhunsku košarku, a dobro je i za mlade koji požele da igraju košarku da kažu možda mogu i ja – rekao je Pavlović i potom dodao:

– Bogdan i Bjelica su imali super sezonu i drago mi je što su otišli kod Divca u Sakramento. Pokazali su da mogu tamo da igraju. Milo mi je kad god neko od naših napravi nešto dobro. Bjelicu ne znam toliko dobro, a Bogdan je osuđen na uspeh jer je posvećen maksimalno. Samo mu je košarka u glavi. Napreduje iz dana u dan. Ima ogromno samopouzdanje. Očekujem njegov napredak iz godine u godinu.

Pavlovuić je bio u prilici da čuva neke od najboljih košarkaša NBA lige tokom svoje karijere. Na pitanje protiv koga mu je bilo najteže, odgovara:

– Najbolji igrač protiv koga sam igrao je Kobi Brajant, a najteži za čuvanje svakako Rip Hamilton koji je igrao za Detroit tih godina. Kobija sam toliko dobro znao jer sam voleo njegovu igru. Skoro da sam mogao da pročitam svaki njegov potez, ali i pored toga on je lako davao dosta poena preko mene, jer ga je zaista bilo praktično nemoguće čuvati. Rip Hamilton je dosta igrao bez lopte, a to je najteže za odbranu. Imao je u svakoj akciji po tri bloka, jer je bio bek šuter. A od ta tri pika, dva su bila od strane Bena i Rašida Valasa koji su koristili laktove. Onda možete samo da zamislite kako je to izgledalo – konstatovao je Pavlović.