Pravnik po obrazovanju, novinar u duši. Reporter koji je zanat pekao uz doajena sportskog novinarstva, velikog Duška Koraća. Radoslav Simić, sportski novinar i komentator RTS-a, iskustva iz bogate karijere preneo je studentima novinarstva na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla”.

Iza „reportera sa dušom“, kako ga je u uvodnom izlaganju predstavio profesor dr Radivoje Petrović, nalazi se veliki broj prenosa iz atletike, odbojke, plivanja i drugih sportova, a budućim mladim kolegama je prvo pričao o njegovim počecima.

– Moji novinarski počeci nisu bili baš obećavajući. U redakciju RTS-a ušao sam kao volonter za vreme Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine. Imao sam sreću i privilegiju da mi je mentor bio Duško Korać, čovek kome mnogo dugujem i od koga sam mnogo naučio.

Čest je slučaj da mladi novinari pri dolasku u redakciju dobijaju poslove koji im nisu po volji, da prate „male” sportove, one o kojima nemaju predznanje. Međutim, to je sastavni deo novinarske profesije.

– Nemojte da odbijate nijedan posao, već naprotiv, stalno radite na sebi i svom usavršavanju. Utoliko bolje po vas. Ja sam na početku karijere pratio šah na Kalemegdanu, boćanje, imao sam zadatak da izveštavam i sa hipodroma. O konjskim trkama, načinu na koji se konji odmaraju, čemu služe džokeji nisam znao ništa. Međutim, nedelju dana sam proveo na hipodromu. To mi je pomoglo da se spremim za prilog koji sam pravio. Svi mi kada počinjemo da se bavimo ovim poslom imamo cilj i san da radimo prenose najvećih događaja – Olimpijskih igara, Svetskog prvenstva u fudbalu, SP u atletici… Međutim, dug je put do toga.

Kvalitetna priprema za prenos događaja je od ključne važnosti za reportera, ali se dešavaju nepredviđene situacije, kada ni to nije dovoljno.

– Morate da budete maksimalno spremni za prenos koji radite. Da znate sve o tom sportu, da gledaocima objasnite zašto se nešto dogodilo. Međutim, desi se da morate da uđete u poslednjem trenutku u komentatorsku kabinu zbog neke nepredviđene situacije, totalno nespremni. Meni se to prvi put dogodilo 1998. godine kada sam radio prenos košarkaške utakmice između Ulkera i Partizana. Na vama je da gledaoci to ne primete, što je mnogo teško. Takođe, na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, maratonac Vanderlej de Lima bio je dva minuta ispred svih ali ga je gledalac iz Irske, koji je postao poznat po skandalima, sprečio da osvoji zlatnu medalju tako što ga je zadržavao. To ide u prenosu, a vi ne možete da se pravite da to niste primetili, iako u tom trenutku niste znali šta se događa. Takođe, postoje veliki događaji koje komentatori učine malim, a postoje i mali događaji koje komentatori učine velikim. To je prava umetnost, da od malog napravite veliki događaj.

Komunikacija sa sportistima, njhovim trenerima i savezima od velike su važnosti za pripremu reportera.

– Veoma je bitno da sportista stekne poverenje u vas i da vam veruje. Da biste se što bolje pripremili za njegovo takmičenje, potrebno je da posećujete treninge, da primećujete kada i zašto nešto nije u redu. Od velikog značaja je da prepoznajete govor tela sportiste, Ljudsko oko sve može da primeti, a i oči najviše govore iz samog sportiste. Vidi se da li je spreman, da li ga nešto boli, da li ima neki problem… Ostvarite i prijateljski odnos sa njim, ali ne baš previše blizak jer je to mač sa dve oštrice. I uvek imajte poštovanje prema sagovorniku.

U čovekovoj prirodi je da mu dođe dan kada mu se ništa ne radi. Kada mora da radi, a nije mu ni do čega.

– Svakom od nas dođe takav dan. Na primer, treba da se prenosi maratonska trka u Parizu. Tri sata pričati o maratonu nije ni malo lako. Duško Korać mi je uvek tražio da razmišljam na originalan način i imao sam sreće da prenos radi izvanredan reditelj, koji je davao kadrove svih lepota koje Pariz ima, pa sam mogao da pričam i o tome. Tako je vreme „proletelo“. Inspiraciju nalazite u tome da volite to što radite. To nikada nemojte da zaboravite.

Direktan prenos je veoma zahtevan zadatak za sportskog novinara. On svojim rečima oplemenjuje sam događaj. Ipak, često dolazi u dilemu šta reći, a šta prećutati.

– Tokom prenosa događaja komentator mora da vodi računa šta će reći, ali i šta neće. Ipak, nikada nemojte da žalite za onim što ste rekli, osim ako nije materijalna greška. Više ćete žaliti za onim što niste.

Na kraju, Radoslav Simić je dao savet budućim kolegama:

– Uvek posmatrajte i dobro se pripremajte. Veština je znati odvojiti bitno od nebitnog u određenom trenutku. Usavršavajte se svakog dana, čitajte, analizirajte i dobro se informišite. Samo tako ćete uspeti da budete najbolji u svom poslu.