Dragi studenti prve godine, potrudili smo se da vam obezbedimo sve relevantne informacije kako bismo vam pojasnili i približili rečnik fakultetskih termina.

Akreditacija – Akreditacija predstavlјa proces provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i vrednovanje njihovih studijskih programa na svim nivoima studija.

Asistent – Kao pomoćnik profesora na predmetu, asistent održava vežbe, konsultacije i po potrebi učestvuje u pregledanju seminarskih radova, pismenih ispita i u ocenjivanju.

Bačelor – Kvalifikacija koju studenti stiču završavanjem osnovnih akademskih studija.

Bolonjska deklaracija – Bolonjska deklaracija je potpisana 1999. godine od strane 29 ministara obrazovanja evropskih zemalja. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije otpočeo je Bolonjski proces koji ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave uz istovremeno priznavanje raznolikosti nacionalnih specifičnosti. Na taj način se teži stvaranju fleksibilnijeg i efikasnijeg sistema visokog obrazovanja Evrope, koji bi bio kompetitivan i na globalnom svetskom tržištu znanja. Do danas, Bolonjsku deklaraciju potpisalo je preko 40 zemalja Evrope, među kojima je i naša.

Brucoš – Žargonski označava studente prve godine osnovnih akademskih studija.

Dekan– Izabran je od strane profesorskog kolektiva i predstavlja upravnika fakultetske institucije.

Docent– Zvanje na fakultetu koje se dobija nakon odbranjenog doktorata. Docent je predavač, po važnosti stepen ispod vandrednog profesora i za stepen iznad asistenta.

Dodatak diplomi – Dodatak diplomi je dokument koji se prilaže diplomi sa ciljem detaljnijeg uvida u nivo, prirodu, sadržaj studija, sistem i pravila studiranja. Dodatak diplomi predstavlja jednu vrstu sertifikata koji dodatno i pouzdano prikazuje napore diplomiranih studenata da tokom studija savladaju i praktične veštine koje će im koristiti u budućem pozivu, pruža uvid u njihovu spremnost da se samostalno angažuju oko profesionalnog razvoja, da proširuju interesovanja i samoinicijativno produbljuju znanje.

ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) – ESPB bodovi su kvantitativni pokazatelјi opterećenja studenata na jednom predmetu. Prosto rečeno, za nedelјu dana student treba da izdvoji za učenje onoliko sati koliko predmet nosi bodova. To uklјučuje predavanja i vežbe, predispitne obaveze koje student mora da ispuni, kao i samostalan rad.

Ispit – Ispit može biti pismeni ili usmeni, ali i pismeni i usmeni. Forma ispita takođe može biti različita: u obliku testa, eseja i sl. Ispit može nositi minimalno 30 poena, a maksimalno 70 (od predviđenih 100 poena za svaki predmet). Ispit iz predmeta u zimskom semestru mogu se polagati od januarskog roka. Ispiti iz predmeta u letnjem semestru mogu se polagati od junskog roka.

Ispitna pitanja – Ispitna pitanja su pitanja koja dobijate na ispitu. Neki profesori unapred dostavljaju studentima spisak ispitnih pitanja i tom slučaju je poželјno učiti po njima.

Kolokvijum – Kolokvijum je jedan vid predispitnih obaveza. To je najčešće test/provera znanja gradiva koje je urađeno do zakazanog termina. Neka vrsta ispita pred pravi ispit. Ne postoji za sve predmete. Može da bude oslobađajući, tj. da deo gradiva koji ste položili na kolokvijumu ne morate polagati na ispitu, ali i ne mora biti tako. Upisuje se u indeks, ali u posebne stranice i ne ulazi u prosek. Ta ocena može ali ne mora mnogo da utiče na ocenu koju ćete dobiti na ispitu. Kolokvijum može biti i uslov da se izađete na ispit.

Koncept – Po dobijanju pitanja na ispitu, ako je reč o usmenom polaganju, uglavnom dobijate vreme da napišete koncept koji ćete koristiti pri izlaganju.

Konsultacije – Konsultacije su pružanje saveta studentima od strane stručnog fakultetskog kadra van rasporeda nastave. Konsultacije mogu održavati asistenti ili profesori u određenim terminima u dogovoru sa studentom.

Kurikulum – Kurikulum je definisani program studija u obrazovnoj instituciji koji sadrži ciljeve obrazovanja, odgovarajuće sadržaje i metode po kojima se predmet može uspešno savladati.

Mentor– Stručni savetnik u pripremi završnog rada, master rada ili doktorata.

Mobilnost – Mobilnost podrazumeva međuuniverzitetsku pokretlјivost studenata, nastavnog osoblјa i istraživača kako u zemlјi, tako i u inostranstvu bez obzira na to da li se radi samo o jednom delu studija (semestar, akademska godina) ili o nastavku celokupnih studija. Mobilnost studenata je jedan od prioriteta Evropske unije u oblasti obrazovne politike.

Obavezni predmeti – Obavezni predmeti su predmeti koji su obavezni za neki studijski program.

Obavezni izborni predmeti – Sem obaveznih predmeta, studijski program nudi još nekoliko predmeta od kojih treba izabrati jedan ili dva tako da se ostvari odredjeni broj ESPB. Ti predmeti se zovu obavezni izborni predmeti jer se biraju sa liste ponuđenih predmeta koji mogu da se izaberu u statusu obaveznih izborni predmeta. To znači da student pri izboru izbornog predmeta (za koji može da uzme bilo koji predmet koji se uklapa u određeni broj poena koji je studentu na raspolaganju za izborni predmet).

Organizacija studija – Zakonom o visokom obrazovanju studije su organizovane u tri stepena. Studije prvog stepena su osnovne akademske studije ili osnovne strukovne studije. Studije drugog stepena su master diplomske akademske studije, diplomske strukovne studije, kao i specijalističke studije. Studije trećeg stepena su doktorske studije.

Osnovne akademske studije – Na osnovnim akademskim studijama se izvodi akademski program čiji je cilј da osposobi studente da razvijaju i primenjuju stečena naučna, teorijska, stručna znanja. Osnovne akademske studije mogu trajati tri, odnosno četiri godine, tj. u tom periodu treba ostvariti 180, odnosno 240 ESPB. Prema Zakonu, student može studirati maksimalno 8 godina na osnovnim akademskim studijama.

Ocenjivanje studenata – Ocenjivanje studenta se vrši na osnovu predispitnih obaveza i samog ispita. Za pokazano znanje student dobija ocenu na skali od 5 (nije položio) do 10 (izuzetan). Svaki predmet je vrednovan sa 100 poena, u šta ulaze razne predispitne obaveze i (pismeni/usmeni) ispit. Da bi student položio, mora ostvariti najmanje 51 poen. Na osnovu stečenih poena student može dobiti na sledeće ocene:
0-50 ocena 5 (nije položio)
51-60 ocena 6 (dovolјan)
61-70 ocena 7 (dobar)
71-80 ocena 8 (vrlo dobar)
81-90 ocena 9 (odličan)
91-100 ocena 10 (izuzetan)

Oktobar 2 – Ispitni rok za ostvarivanje uslova za upis u narednu godinu studija.

Overa semestra – Ovo se radi na kraju svakog semestra i za to su potrebni skuplјeni potpisi profesora, odslušanih predmeta iz zimskog, tj. letnjeg semestra. Overa je uslov da upiše sledeći semestar.

Praksa – Organizovane posete i vršenje aktivnosti u institucijama i organizacijama u cilju sticanja dodatnih znanja i veština iz oblasti studiranja. Studijske prakse su obavezna aktivnost tokom osnovnih studija.

Predispitne obaveze – U predispitne obaveze spadaju pohađanje predavanja i vežbi, izrada kolokvijuma, seminarskih radova, prezentacija i dr. Za svaki vid predispitnih obaveza stiče se određeni broj poena, onako kako ih profesor odredi. Predispitne obaveze mogu nositi između 30 i 70 poena (od predviđenih 100 poena za svaki predmet).

Prijava ispita – Svaki ispit mora da se prijavi po obrascu fakulteta. Postoji i rok za prijavu ispita, koji studenti moraju da poštuju, za one koji su zakasnili sa prijavom, i žele da to urade naknadno u izuzetnim slučajevima se ispitne prijave prihvataju. Bez prijave se ne može zvanično polagati ispit. Može se desiti da ne budete prozvani na ispitu, tada morate odmah ići u studentsku službu kako bi taj problem rešili.

Prodekan – upravnik uže-specijalizovane stručne oblasti, na našem fakultetu to su prodekan za nastavu i prodekan za nauku i međunarodnu saradnju.

Profesor – Najviše akademsko zvanje i to je osoba koja se bavi predavanjem, podučavanjem i ocenjivanjem studenata, naučno-istraživačkim radom, objavljivanjem naučnih članaka iz stručne oblasti u kojoj je stekao doktorsko zvanje.

Semestar – Semestar je period u kome se održavaju predavanja i vežbe. Postoje letnji i zimski semestar.
Skuplјanje potpisa – Da biste overili semestar, potrebno je da skupite potpise svih profesora kojim oni potvrđuju da ste prisustvovali predavanjima i vežbama.

Seminarski rad – To je jedan vid predispitnih obaveza. Student dobija zadatak da obradi određeni problem u nekoj oblasti. Pisanjem seminarskog rada, student uči o naučnoj metodologiji, kao i tehnikama akademskog pisanja.

Stipendije – Novčana podrška koja se dodeljuje najuspešnijim studentima. Student koji je ostvario pravo na stipendiju naziva se stipendista i tom pozicijom je zagarantovao mogućnost olakšanog otplaćivanja školarine ili je obezbedio mogućnost besplatne školarine.

Studentska služba -Služba fakulteta u kojoj se vrši tehnički deo procedure studija. Izdavanje indeksa i dokumenata, podnošenje zahteva, overa semestra, upis studenata.

Studijski program – To je skup obaveznih i izbornih predmeta. Savlađivanjem gradiva iz tih predmeta student stiče određena znanja i veštine koja su predvđena tim studijskim programom ili uže definisanim profilom.

Uslov – Minimalni broj ispita koje morate položiti da biste upisali sledeću godinu, odnosno minimalan broj bodova koje ste polaganjem ispita ostvarili. Ostale ispite, odnosno bodove možete preneti. Npr. za upis treće godine potrebno je da imate određen broj položenih ispita iz druge i čista prva godina.