Preko šezdeset stručnjaka, iz zemlje i inostranstva, koji se bave različitim aspektima oblasti bezbednosti u sportu, prisustvovalo je danas međunarodnoj konferenciji „Menadžment bezbednosti sportskih takmičenja“ na Fakultetu za sport, Univerziteta “Union – Nikola Tesla” iz Beograda.
Ispred Fakulteta za sport, prisutne je pozdravila dekan fakulteta, prof. Dr Ivanka Gajić, koja je pozdravila učesnike i goste ovog naučnog skupa čiji su radovi doprineli sveobuhvatnijem sagledavanju predmetne tematike. Sociolog, Dragan Koković, profesor na Fakultetu za sport, osvrnuo se na društveni kontekst i izazove sa kojima se Srbija susreće u upravljanju rizicima u sportu. „Nedostatak sredstava, inercija koja se nalazi u samim sportskim organizacijama, iz čega proizilazi krajnja sporost sa kojom su one prilagođavale svoje unutrašnje strukture novonastalim potrebama, čak i kada nisu bili suviše ometane nedostatkom sredstava, kao i inercija društvenog sistema i njegovih institucija, koje su se pokazale kao nesposobne u suzbijanju rizičnih ponašanja i delovanja, najveći su problemi“ – istakao je profesor Koković.
Derek Kirkvud (Kirkwood) iz Škotske, zvanični oficir za bezbednost UEFA, govorio je o pravnoj regulativi i iskustvima UEFA-e u upravljanju bezbednosnim elementima u pripremi i održavanju fudbalskih utakmica visokog rizika. „Za bolje razumevanje odgovornosti, menadžment sportskih takmičenja ne sme biti prepoznat kao samo jedan sistem pravila od strane nekog drugog. Menadžment sportskih takmičenja, trebalo bi da reflektujebezbednosnu kulturu na sportskim terenima. Vi ste deo bezbednosne kulture” – poručio je gospodin Kirkwood, koji je imao veoma uspešnu prezentaciju UEFA-inih standard i procedura utakmica visokog rizika.
Povodom tri velika aktuelna i, u bezbednosnom smislu izazovna, sportska događaja, kojima je Beograd domaćin, Finalnog turnira Regionalne ABA košarkaške lige, fudbalskog derbija Partizan – Crvena zvezda i manifestacije „Beogradski maraton”, na konferenciji su, o svojim dugogodišnjim iskustvima govorili i Josep Sole, komesar za bezbednost Svetske asocijacije maratona i uličnih trka, Roman Lisac, direktor Regionalne Jadranske košarkaške lige i Žarko Zečević, nekadašnji vrhunski sportista i sportski radnik, dugogodišnji Generalni sekretar Fudbalskog kluba “Partizan”.
Gospodin Roman Lisac, direktor najstarijeg regionalnog sportskog takmičenja, govorio je o nastanku lige i problemima sa kojima se njen menadžment suočava od samog početka njenog postojanja. Konkretnim primerima potkrepio je svoje tvrdnje da su i najteži problemi rešivi ukoliko im se pristupi sa najvećom ozbiljnošću i odgovornošću.
Pored osvrta na svoje golemo iskustvo, gospodin Žarko Zečević, posebno je naglasio tvrdnju da nisu najveći problem zakonska rešenja, već odlučnost i spremnost državnih organa da ih u potpunosti i beskompromisno sprovedu.
Gospodin Josep Sole, prisutne goste i učesnike konferencije, detaljno je upoznao sa procedurama i sistemima obezbeđenja velikih sportskih manifestacija, kao što je maraton, na primeru Barselone, u kojoj se maratonske trke redovno održavaju od 1978. godine i čija iskustva u velikoj meri koristi organizacija Beogradskog maratona.
Plenarna sesija konferencije okončana je izlaganjem gospodina Prvoslava S. Plavšića, psihologa i gospodina Slobodana Igrutinovića, predsednika Udrženja sportskih novinara Srbije, koji su, uz pomoć Ministarstva omladine i sporta, sproveli istraživanje “Medijska slika nasilja u sportu”. Gospodin Plavšić je, prezentujući rezultate istraživanja, sprovedenog na studentskoj populaciji, koju je činilo petsto studenata iz devedeset i tri grada u Srbiji, istakao:” Kod mladih ljudi postoji svest o ferpleju, ali toleranciju uglavnom pogrešno tumače. Tolerancija nije okretanje glave i neizainteresovanost, već prihvatanje svake vrste različitosti. Niko se ne rađa ni kao dobar, ni kao loš, tolerancija se uči, kao i sve druge vrline.”
Na značaj i uticaj medija, u kreiranju negativne atmosfere i lošeg ambijenta u srpskom sportu, iz koje se rađa devijantno ponašanje i huliganizam, veoma kritički se osvrnuo gospodin Igrutinović. “Hiperprodukcija medija, netransparentnost vlasničke strukture u njima, i neobrazovanost velike većine mladih novinara, kao i njihov loš materijalni položaj, doprineli su uvođenju autocenzure u izveštavanju sa sportskih događaja, jer su u zavisnosti od klubova i svakim kritičkim osvrtom na njihovo funkcionisanje, ugrozili vlastiti položaj. Neretko su pod velikim pritiskom ne samo od ljudi iz uprava, već i od takozvanih vođa navijača. Česta je slika da na naslovnim stranicama štampanih i elektronskih medija osvanu fotografije huligana, koji umesto marginalizacije postaju svojevrsni heroji, a tim publicitetom ostvaruju bolje pozicije i veći uticaj u strukturama navijačkih grupa i na taj način postaju obrazac ponašanja mladima koji ih slede.”
Nakon završetka plenarne sesije konferencija je nastavljena prezentovanjem dostavljenih radova i diskusijom po predmetnoj temi.
Zbornik radova
