Beograd 19. 03. 2017.
Na Fakultetu za sport održana je tribina pod nazivom „Rukomet i mediji“ kojom je obeležena desetogodišnjica postojanja jednog od najpoznatijih i najdugovečnijih rukometnih medija u Evropi, Balkan-Handball.com. Učesnici tribine bili su Veselin Vujović – selektor reprezentacije Slovenije, Tanja Medved – teamsport menadžer kompanije Đak Sport, Vladimir Novaković – urednik sajta Sport Klub, Sreten Rašković – komentator TV Arena Sport i Života Bogdanović – urednik Balkan-Handball.com. Zaključak oko koga su se svi učesnici saglasili jeste da u rukometu postoje nedovoljna uloganja, kao i sveopšta apatija među medijima koji bi trebalo da prate ovaj sport i klubovima koji bi trebalo maksimalno da ga promovišu.
Života Bogdanović je naglasio da klubovi ne idu u korak sa vremenom i ne prate razvoj i transformaciju medija. Naime, društvene mreže su postale glavni izvor informacija mladim generacijama koje bi trebalo privoleti da se bave rukometom i generalno sportom.
– Poražavajuća je činjenica da svega 8 klubova od 22 superligaška kluba u Srbiji imaju ažuriran sajt. Dakle, za najveći broj klubova zainteresovana javnost ne može da nađe informaciju o tome ko trenutno igra u klubu, a ko taj klub vodi. Takođe, rukometni klubovi ne uviđaju moć društvenih mreža i ne iskorišćavaju mogućnosti koje im one pružaju. Zemlje u regionu su odavno uvidele ovaj trend – rekao je Žika.
Sa druge strane, rukomet se poslednjih godina nalazi na margini medijskog izveštavanja što je eskaliralo početkom ove godine kada je publika u Srbiji bila uskraćena za prenos utakmica 25. Svetskog prvenstva održanog u Francuskoj. Radio Televizija Srbije nije bila zainteresovana za kupovinu prava prenosa, s obzirom da se Srbija nije kvalifikovala za SP 2017.
Prema mišljenju Tanje Medved, mediji nisu svesni koliko ljudi u Srbiji zapravo prati rukomet.
– Rezultat nosi interesovanje, a interesovanje za ženski rukomet je naglo počelo da opada nakon što je naša zemlja bila domaćin 21. Svetskog prvenstva 2013. godine. Tada su naše reprezentativke osvojile srebrnu medalju, a domaći rukomet počeo da se urušava. Došli smo do toga da nemamo nijedan klub koji se takmiči u Ligi šampiona, niti u regionalnoj ligi. Kao da je rukomet pao na najniže grane – rekla je Tanja.
Doc. dr Uroš Mitrović, predavač na našem fakultetu, u analizi diskursa novinskih članaka izdvojio je 3 glavna razloga zbog kojih se nezainteresovanost za rukomet tako naglo javila:
- Sistemski razlozi – neadekvatan odnos države, saveza i pojedinaca koji su vodili srpski rukomet;
- Rezultati – godinama već nemamo uspeha na međunarodnoj sceni, što za posledicu ima ignorisanje javnosti, baš kao i sponzora;
- Mediji – u sredstvima javnog informisanja preovladavaju negativizam, senzacionalizam i kritika.
Vladimir Novaković smatra da lokalne samouprave donose loše odluke kada je u putanju investiranje u sport.
– Mali gradovi će radije da ulože u neki trećeligaški fudbalski klub nego u rukometni klub koji ima dugogodišnju tradiciju. Zar nije logično ako ste mali grad, da izaberete da ulažete u klub koji ima dugu tradicju i gde deca imaju talenta i predispozicije da se bave rukometom, a ne da vam je glavni cilj da uđete u fudbalsku Super ligu Srbije u kojoj sigurno nećete zaraditi nikakve pare – rekao je Novaković.
Veselin Vujović je istakao da se nada se nikada neće vratiti u Srbiju, ali je naveo i uslove pod kojima bi možda došao.
– Nikad se ne bih vratio kako bih preuzeo A reprezentaciju Srbije, već bih se vratio kako bih razvijao neki od malih klubova kao što su Dubočica i Proleter. Zahtevao bih od ministarstva da mi obezbedi 10.000 rukometnih lopti koje bih razdelio klubovima u kojima su loši uslovi. Treba raditi na omasovljenju rukometa. Kada bi država uložila u bilo koji rukometni klub, novac koji ulaže u KK Crvena zvezda, ja bih za tri godine taj klub doveo do vrha Evrpe, a Zvezda sigurno neće ući u TOP 4 – rekao je Vujović.
Sreten Raškovć je naveo da je za omasovljavanje i promociju rukometa među decom najvažnije da se rukometaši vrate rukometu. Kiril Lazarov je osnovao kamp u Makedoniji koji privlači veliki broj dece, što bi trebalo da se uradi i u Srbiji.
Zaključak ove tribine je jednostavan, na svim poljima su neophodne promene. Kako u svesti ljudi, tako i rukometnih radnika i sportista. Ali promene treba da krenu od vrha odakle su neophodna inicijalna ulaganja.