Sanja Dragićević Babić, novinarka Radio – televizije Srbije, održala je gostujuće predavanje studentima Sportskog novinarstva na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“.

U razgovoru koji su vodili Stefan Teofilović i Nikola Nikolić, studenti druge i treće godine, Sanja, koja je trenutno deo redakcije „Oka“, akcenat je stavila na psihološku ulogu novinara u izveštavanju u vanrednim situacijama.

Njeno najzapaženije ostvarenje u poslednje vreme bila je dokumentarna emisija „Oni nisu inicijali“, emitovana na RTS-u, baš na godišnjicu tragedije u Duboni i Malom Orašju. Kako je i sama istakla, bilo je jako teško u realizaciji dobiti pristanak sagovornika koji su pretrpeli gubitke.

– Nismo mnogo znali o Duboni i Malom Orašju zbog drugačijeg mentaliteta. Nisu hteli mnogo da govore o tome, pogotovo muškarci. Mnogo je teško prići tim ljudima. Da vi uđete u kuću roditelja koji su izgubili dva deteta u roku od minut i da oni sa vama pričaju… Da sam ja na njihovom mestu, rekla bih: „Izađite, šta će mi novinar sada, sklonite se“. Međutim, s druge strane, prepoznaš kod njih želju da svi znaju ko su bila ta njihova deca.

Nevoljno je i otišla na lice mesta. Kratak rok, s kojim se novinari često suočavaju, nije joj išao u prilog, pa je bilo teško steći poverenje tih ljudi.

„Jako je bitno da ne krećete odmah sa pitanjima, odnosno da im se bez ikakve opreme približite. Oni su u stanju da bez kamere pričaju po dva sata. Morate imati strpljenja da ih slušate i ne požurujete. Kada steknete tu neku vrstu poverenja, onda kreću pitanja, ali ne odmah najgora“.

Tema jeste teška, ali su studenti kroz primer mogli da čuju kako se u praksi primenjuje sve ono što su učili u prethodnom semestru o intervjuima i izveštajima u vanrednim situacijama. Sanja je, govoreći kako je ohrabrivala te ljude, kojima je bilo teško da govore pred kamerama, pokazala kakav je profesionalac, ali i čovek.

Prisetila se, između ostalog, i svog nagrađenog projekta – dokumentarnog filma „Prebilovci – tamo i kamen ima ožiljak“. Na tom primeru su studenti mogli kroz Sanjinu priču da nauče koliko je nekada teško odvojiti privatno od poslovnog, ali da ta granica mora da postoji. U Prebilovcima, koji su uzeti kao simbol stradanja u hercegovačkim jamama, život je 1941. izgubilo 99 Sanjinih Dragićevića. U skladu s tim, prvo nije želela da baš ona radi taj film, iako ga je na kraju tako oblikovala i potkrepila dokazima da niko nije mogao da joj prigovori da nije bila objektivna.

U nameri da što više nauči i posavetuje svoje mlađe kolege, premotala je sećanje i na poplave koje su 2014. zadesile Srbiju i izveštavanje iz sela Podgaj.

“ Tu nema senzacije. Vi ne možete da pravite senzaciju od nečije nesreće. Već je dovoljno strašno što znate da negde u nekom mestu postoje deca koja nisu jela ni pila već pet dana. Ne moram da kažem „šokantno“. U tom trenutku je jako bitno misliti o emocijama tih ljudi. Treba da im priđete i da ih polako otvorite da vam ispričaju svoju muku. Ako neko krene da kuka u kadru, da se raspada, vi probajte da ga vratite i nasmejete, kako bi dao informaciju koja vam je potrebna. Morate da budete malo i psiholozi“.

Osvrnula se i na jedan primer iz sporta, kada je Novak Đoković ispao sa Olimpijskih igara u Tokiju.

„Morate i tada da znate kako da priđete čoveku koji je izgubio i kome se nije ostvario san da uzme zlatnu medalju. Kad god kolege ne znaju šta da pitaju, oni obično kažu: „Kako to komentarišete ili kako se osećate“? Molim vas, nemojte da postavljate pitanje: „Kako se osećaš“?“

Pored teških tema, govorila je Sanja i o raznim anegdotama koje je doživljavala u dosadašnjoj karijeri, zemljotresu u Kraljevu, o ljubavi prema televiziji i kako je htela da bude sportska novinarka.

Podelila je tom prilikom brojne savete, koje će svaki odgovoran novinar preneti mlađim kolegama, poput originalnosti, snalaženja sportskih novinara u vanrednom izveštavanju o temama koje nemaju veze sa sportom, kao i o važnosti dobre pripreme, usklađenosti slike i zvuka na televiziji.

Na kraju, apostrofirala je i da studenti mogu slobodno u budućnosti da joj se obrate za bilo kakvu pomoć.