Monografija pod nazivom „Osnove upravljanja trenažnim procesom“ se koristi i kao udžbenik, prvenstveno je namenjena studentima, ali i svim drugim radnicima iz oblasti sporta – sportskim stručnjacima, trenerima i sportistima. U knjizi su predstavljene osnove koje jedan sportski stručnjak, koji se bavi trenažno-tehnološkim aspektima u radu sa sportistima, treba da zna, kako bi ostvario željeni trenažni ili takmičarski rezultat.
Monografija, kategorije M42 (monografija nacionalnog značaja po odluci Matičnog naučnog odbora Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija) je objavljena 2020. godine u izdanju Fakulteta za sport, Univerziteta “Union Nikola Tesla” iz Beograda. Recenzentsku komisiju ove monografije činila su četiri naučnika iz tematske oblasti monografije od kojih trojica ugledni redovni profesori Beogradskog i Niškog univerziteta, i Univeziteta “Union Nikola Tesla”. Monografija je napisana u obimu od 162 stranice. Od ukupno 167 korišćenih referenci sadrži 33 autocitata od kojih 1 autocitat u publikacijama M10 kategorije, 10 autocitata u publikacijama M20 kategorije, 2 autocitata u publikacijama M40 kategorije i 9 autocitata u publikacijama M50 kategorije.
U izvodu iz recenzije koju su pisali prof. dr Srećko Jovanović, prof. dr Milivoj Dopsaj, prof. dr Dragan Radovanović i mr Aco Gajević, stoji da je polazna tačka autorke bila „da sportski trening nije proces za koji je neophodno tražiti što tačnije teorijsko tumačenje, već da je to proces koji se uči, ali da bi se došlo do toga, on se pre toga mora objasniti i razumeti“. Takođe, u izvodu iz recenzije navedeno je da je ovo „knjiga o teoretskim, ali što je još bitnije, metodološkim osnovama treninga koju bi svaki trener, ali i sportista trebalo da ima. Čitanjem ove knjige oni mogu razrešiti mnoge nedoumice, a korišćenje saveta i preporuka koji su u njoj navedeni mogu značajno optimizovati proces uloženog vremena za postizanje vrhunskog sportskog rezultata“.
Monografija je napisana kroz 7 poglavlja, gde je u uvodnim delovima postavljeno niz pitanja i potpitanja, za koja autorka kaže „pokušaćemo da damo odgovore na ova pitanja, kako bismo mogli definisati elemente za uspešno planiranje, programiranje i sprovođenje sportskog treninga“… u nastavku ovog poglavlja dobijamo informacije o kibernetičkom pristupu upravljanju procesom sportske pripreme kroz osam faza.
Drugo poglavlje obrađuje i analizira takmičarsku aktivnost. U ovom delu je objašnjeno koji su to elementi za uspešno planiranje, programiranje i sprovođenje sportskog treninga. Dat je i prikaz o strukturi trenažnih perioda i njihovim vremenskim pokazateljima, kao i o hijerarhiskoj strukturi i jednačini specifikacije. Izbegnuti su suvoparni matematički modeli i formule i prikaz je dat kroz prezentovanje primera iz laboratorijskih istraživanja kroz obilje grafikona sa ciljem „da trener zna šta i kako treba da trenira kod svog sportiste ili ekipe da bi postigli bolji rezultat, ostvarili normu, pobedili na prvenstvu…“
U trećem poglavlju autorka se bavi tematikom vezanom za modelne karakteristike vrhunskih sportista. Modelne karakteristike su prikazane na vrlo specifičan način – kroz rezultate istraživanja u kome je učestvovalo 378 ispitanika raspoređenih u osam grupa prema polu i specifičnosti trenažnog procesa kojem su bili podvrgnuti, tako da se dobije jasan uvid u razlike u postignućima vrhunskih sportista iz grupe brzinsko – snažnih sportova, sportova s kompleksnim ispoljavanjem svih motoričkih svojstava, grupe sportova izdržljivosti u odnosu na grupu netreniranih osoba.
Četvrto poglavlje pod nazivom „Dijagnostika stanja treniranosti sportista“ u svom uvodnom delu bliže objašnjava metrijske karakteristike merenja u sportu, da bi u nastavku bili navedeni faktori od kojih zavisi postizanje vrhunskih rezultata. Кroz prikaz različitih testiranja, potkrepljenih sa nizom primera iz prakse, dati su odgovori o: značaju testiranja, osnovnim elementima koji definišu motorički prostor, metodama uzorkovanja informacija o elementima motoričkog prostora, načinu na koji se dominantne antropološke karakteristike mogu najbolje izmeriti i kontrolisati, faktorima koji utiču na postizanje rezultata…
U petom poglavlju dat je prikaz na koji način se kompariraju individualni pokazatelji treniranosti sportista koji su neposredno uključeni u trenažni proces, s modelnim karakteristikama vrhunskih sportista. Кroz niz tabela i grafikona nastalih na osnovu sopstvenih istraživanja, prikazani su svi parametri pomoću kojih trener i njegov stručni tim mogu odrediti kratkoročne operativne strukture priprema svojih sportista, usmeravajući trenažni rad najviše na one dimenzije u kojima sportista najviše zaostaje za parametrima modela.
„Planiranje i programiranje treninga“ naziv je šestog poglavlja. Pored definisanja osnovnih pojmova, dat je detaljan prikaz niza suštinskih odrednica vezanih za objašnjenje procesa koji karakterišu uspešan trenažni proces (planiranje i programiranje treninga, metode treninga i trenažnih stimulusa, trenažna opterećenja, periodizacija i usmerenost trenažnog procesa, senzitivni periodi…). Ovo poglavlje na najslikovitiji način pruža niz odgovora među kojima su: koja su optimalna sredstva pomoću kojih se mogu menjati i razvijati dominantne antropološke karakteristike, kada početi sa treningom u određenoj sportkoj grani/disciplini, kako treba da izgleda višegodišnji rad sa sportistima od početnika do vrhunskog sportiste, koje su prednosti i mane višestranog razvoja i rane specijalizacije, značaj opšte fizičke pripreme, u čemu se sastoji značaj specifične fizičke pripreme…
Poslednje poglavlje donosi preporuke vezane za realizovanje i kontrolu efekata treninga. U ovom delu monografije objašnjena je važnost povezivanja sistema za kontrolu i praćenje razvoja odgovarajućih fizičkih svojstava sportiste ili sportske ekipe u funkciji dobijanja povratnih informacija o stanju utreniranosti, a sve sa ciljem da se u trenažnom procesu blagovremeno izvrše adekvatne korekcije u radu, ako za tim ima potrebe, a sve u cilju postizanja što boljeg krajnjeg rezultata.