U prepunom foajeu Ateljea 212, organizovan je „Prvi skup Lukačevih beba”, koji je okupio brojne studente, saradnike, prijatelje i profesionalne potomke Sergija Lukača, a čiji neposredni povod je bila kapitalna monografija „Sergije Lukač – prometej novinarstva” prof. dr Radivoja Petrovića i doc. dr Slobodan Penezića.
Ovo delo, kreirano uz pomoć naših studenata novinarstva, a nedavno objavljeno u saizdavaštvu Fakulteta za sport i Službenog glasnika, okupilo je veliki broj Lukačeve medijske dece, koja su s velikim interesovanjem pratila razgovor o monografiji posvećenoj jednom od osnivača novinarske katedre na Fakultetu političkih nauka i legendarnom novinaru i uredniku nedeljnika NIN.
Uz autore monografije, o njoj i njenom glavnom junaku – Sergiju Lukaču – govorili su i prof. dr Neda Todorović, prof. dr Slobodan Reljić, novinar i urednik Milan Milošević, bliski Lukačev prijatelj Risto Čalija, kao i recenzenti ovog izdanja prof. dr Vladimir Кoprivica, prof. dr Milica Кulić i književni kritičar i urednik Petar V. Arbutina.
Profesor Petrović je istakao da je jedan od primarnih ciljeva ovog važnog istraživačko-izdavačkog poduhvata bilo to da se otrgnu od neopravdanog zaborava Sergije Lukač i njegovo delo, izazivši nadu da će ova monografija pomoći i da se zaore nova brazdu u borbi za časno i pošteno novinarstvo, kakvo ono već dugo nije.
„Naš najveći izazov je bio to kako da kreiramo monografiju koja će u svemu biti adekvatna i u skladu s likom i delom Lukača. Odnosno, kako to uraditi na način da nam ni profesor potencijalno ne bi mogao prigovoriti. To nije bilo nimalo lako“, priznao je Petrović.
Profesorka Neda Todorović podsetila je na to da je Sergije Lukač smatrao da kompletan novinar mora da ima širiko obrazovanje i uska specijalistička znanja.
„Bio je protiv svakog nacionalizma. Bio je kosmopolita. U vreme kada su ovde svi bili drugovi, on je bio gospodin” , opisala je profesora njegova dugogodišnja saradnica.
Petar Arbutina je pohvalio autore knjige, ali i studente koji su učestvovali u izradi ovog dela.
„Priređivači su uspeli da objedine ono što se na prvi pogled čini nespojivo. Sakupili su sve fragmente jednog velikog i važnog života. Veoma bitna stvar je što su na ovom projektu radili i studenti novinarstva. Oni koji su imali dovoljno hrabrosti i razboritosti da izaberu novinarstvo kao svoj životni poziv”, zapazio je Arbutina.
Prof. dr. Vladimir Кoprivica prisetio se svog poznanstva s Lukačem, naglasivši da mu je bila velika čast što se našao u ulozi recenzenta ove knjige.
„Jedan od razloga je sigurno bio i taj što sam poznavao profesora Lukača i što je on bio toliko vezan za sport. Voleo je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i družio se s ljudima sa tog fakulteta. Tako sam došao u priliku da ga upoznam i vidim kako razmišlja. Mnogo je znao o sportu, voleo ga je i tako je i živeo”, kazao je Кoprivica.
Milan Milošević skenirao je aktuelno stanje u novinarstvu, koje je, kako je ocenio, takvo da ga verovatno ni Lukač ne bi mogao izlečiti, podsetivši na to da je on imao i tu čast da ga još kao studenta u NIN dovede upravo Lukač.
„Sa NIN-om je došlo novinarstvo produbljene analize, rengenskog osvetljavanja uzroka pojava, a Lukač je bio čovek univerzalne renesansne sposobnosti, koji je imao i književni dar“, prisetio se Milošević.
Prof. dr Milica Кulić se osvrnula na odličnu saradnju Fakulteta za sport i Fakulteta političkih nauka i poručila da FPN i danas svoje studente novinarstva edukuje na temeljima koje je postavio upravo Sergije Lukač.
„Beleške koje je on davno kreirao, a koje sam ja poslednjih godina više puta iščitavala su vanremenske. One su takve da se meni čini da sve ono što sam pročitala u poslednjih desetak godina u najprestižnijim svetskim časopisima nije ravno toj vrsti odmerenosti stila i procene ponašanja profesije novinara”, rekla je ona.
Jedan od studenata Sergija Lukača, a svojevremeno takođe i urednik NIN-a, prof. dr. Slobodan Reljić, takođe se posebno zahvalio autorima monografije.
„Želeo bih da izrazim zahvalnost Radivoju Petroviću i Slobodanu Peneziću što su napravili ovu knjigu. Živimo u vremenu kada moramo da se oslanjamo na individualne napore, a institucije će to raditi posredno”, zapazio je Reljić.
Risto Čalija je napomenuo da mu je Sergije Lukač bio kao stariji brat od kojeg je mnogo naučio.
„Devedesetih godina kada sam ga upoznao, ne bih se usudio da pred ovolikim svetom i pred kamerama govorim. On me je naučio tome. Ohrabrio me je. Čast je videte ko se sve ovde nalazi. Ovaj skup zaslužuje poštovanje i Sergije bi bio ponosan na sve Vas”, rekao je Čalija.
Profesor Penezić je naglasio da Lukačeva zaostavština jeste i amanet za buduće novinare i teoretičare novinarstva“.
„Lukačevo delo ih obavezuje da se trude da svakog dana budu bolji ljudi i profesionalci, jer jedno ne ide bez drugog. Da budu svoji i rade na sebi, uče o novinarstvu kroz teoriju i praksu i naučeno primenjuju. Da osluškuju promene u svetu i promišljaju o njima. Iznad svega da budu odovorni prema sopstvenom odrazu u ogledalu i spremni da uvek stanu iza svojih reči i dela”, poručio je Penezić.
Priliku da kažu nešto o svojim iskustvima i saznanjima koje im je doneo rad na ovoj knjizi imali su i studenti koji učestvovali u njenoj pripremi, u čije ime je govorio Lazar Đurđević.
Uz autore ove monografije u njenoj izradi je učestvovalo više od 50 ljudi. Među njima su i studenti Fakulteta za sport Jovan Novaković, Stefan Velimirović, Vasilije Dedeić, Žarko Milosavljević, Lazar Đurđević, Marina Periškić, Anđela Tomanić, Grigorije Rumenić, Petar Popović, Кsenija Tmušić, Danilo Stojković, Mirko Zaković, Neda Rajković, Nikola Stojanović, Petar Tadić i Vukašin Ristić, kao i profesor Predrag Bajić i asistent Uroš Selenić, ali i brojni Lukačevi prijatelji, studenti, saradnici i savremenici. Podsećanja radi, ova monografija je krajem minule godine nagrađena i prestižnom Specijalnom nagradom Udruženja novinara Srbije za doprinose u istoriji štampe i novinarstva, teorijske radove o novinarstvu i publicistička dela – „Žika M. Jovanović“.