Trendovi razvoja sporta i neophodnost obrazovanja sportskih stručnjaka, kao i interesi nacionalnog sporta, nametnuli su potrebu za osnivanjem Fakulteta za sport u Beogradu, koji ima za cilј uspostavlјanje visokih stručnih, naučnih i pedagoških, a time i akademskih standarda, usaglašenih sa razvijenim visokoškolskim sistemima Evrope i Bolonjskom deklaracijom, istovremeno negujući najbolјe osobine tradicionalnog srpskog obrazovnog sistema.
Fakultet za sport u Beogradu, kao nova ustanova iz oblasti visokog obrazovanja i jedina čija je matična oblast isklјučivo sport, osnovan je privatnim kapitalom, poseduje dozvolu za rad br. 612-00-01629/2019-06 od 11.10.2019. godine izdatu od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, registrovan je kod Privrednog suda u Beogradu rešenjem br. 1 Fi 324/2012 od 11.09.2012. godine. Fakultet posluje, sa svojstvom pravnog lica, u okviru integrisanog Univerziteta „Union-Nikola Tesla“ iz Beograda.
Akreditovan 2014. godine
Odlukom republičke Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta broj 612-00-02636/2013-04 od 12.12.2014. godine, Fakultet ima akreditovana tri studijska programa četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija, kojima su unapređeni prethodni trogodišnji programi, i to:
kao i četiri studijska programa jednogodišnjih master akademskih studija:
Reakreditovan 2021. godine
Takođe, Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ je Odlukom republičke Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta broj 612-00-00045/8/2021-03 od 02.12.2021. godine, dobio novu sedmogodišnju reakreditaciju institucije i studijskih programa.
Akreditacija doktorskih studija je u pripremi.
Studije na svakom od studijskih programa osnovnih akademskih studija traju četiri godine, čijim okončanjem student ostvaruje 240 ESPB (Evropski Sistem Prenosa Bodova) i akademsko zvanje Bachelor with Honours, te naziv diplomirani. Oni sa većim ambicijama, i adekvatnim prethodnim znanjem, imaju prohodnost ka akademskoj afirmaciji na polju naučno-istraživačkog rada, kroz akademske studije drugog stepena, na nivou od 60 ESPB, čijim okončanjem stiču pravo na akademski naziv master i kasniju prohodnost ka doktorskim studijama.
Osnovna misija Fakulteta je da sportskim organizacijama i klubovima, obrazovnim, kulturnim i medijskim ustanovama, kao i rastućem sportskom tržištu, u Srbiji i šire, ponudi akademski obrazovan i usko-stručno specijalizovan sportski kadar, sa svim kompetencijama za buduću delatnost, osposobljen da kvalitativno doprinese razvoju sporta, zadovoljavajući najviše standarde.
Današnji sport je razvijena društvena delatnost u rasponu od amaterskog i masovnog, preko sporta „za sve“, do profesionalnog i vrhunskog sporta, koji se realizuju na svetskom sportskom tržištu. Nјega karakterišu dve osnovne tendencije: stalno širenje i usložnjavanje relevantnih teorijskih i praktično-organizacionih pitanja i komercijalizacija.
Pored humanističke dimenzije sporta kao njegove izvorne vrednosti, koja se ispolјava kroz zdravstvenu, kulturnu, obrazovnu, političku i druge funkcije, shodno njegovoj početnoj društvenoj ulozi, urbanizacija i industrijalizacija društva, praćeni procesima globalizacije, generisali su komercijalnu dimenziju sporta koja je dovela do stanja u kojem sport više nije samo fizička aktivnost već ozbilјno ekonomsko poslovanje, tj. industrija. Industriju sporta čine tri elementa:
(1) sportski proizvodi, i to ne samo sportska roba i oprema već i sportski rezultat, emitovanje sportskih aktivnosti itd.;
(2) snabevači sportskim proizvodima – svi oni koji nude robu, usluge i finasijska sredstva (organizatori, mediji, sponzori…) i
(3) potrošači sportskih proizvoda – gledaoci (grupni i pojedinačni) i sami učesnici sportskih aktivnosti.
Svetsko prvenstvo u odbojci, Poljska, 30. avgust 2014. godine, Nacionalni stadion u Varšavi, 61.500 gledalaca na utakmici 1. kola Poljska – Srbija
Takav trend i tendencije u razvoju sporta doveli su do toga da se, pored tradicionalnih humanističkih vrednosti koje sport sa sobom nosi, sport i njegovi prateći sadržaji sve naglašenije vrednuju kroz ostvarivanje materijalnih i finansijskih efekata. Ekonomske vrednosti sporta ispolјavaju se na makro i mikro planu. Ekonomski rezultati sporta na makro planu predstavlјaju ukupne ekonomske vrednosti koje stvara sport na nivou čitave zemlјe ili u okviru jedne posebne ekonomske delatnosti, dok se na mikro planu, ekonomski trezultati sporta ostvaruju neposredno, putem sportskih klubova, udruženja i sl. ili putem sportskih preduzeća koja proizvode i prodaju sportske proizvode i usluge.
Osnovni makro ekonomski rezultati sporta manifestuju se u industriji sportskih proizvoda, u trgovini sportskom robom, u izgradnji sportskih objekata, u turizmu, u povećanju produktivnosti rada, u smanjenju troškova bolovanja, u povećanju radnog i životnog veka stanovništva, u pobolјšanju psihičkog i fizičkog zdravlјa građana. Osnovni mikro ekonomski rezultati sporta manifestuju se u delatnostima raznih sportskih organizacija i u rezultatima rada sportskih preduzeća.
U zaklјučcima izveštaja UNESKO-ve komisije iz 1997. godine, o problemima i pravcima razvoja savremenog obrazovanja, ono u 21. veku treba da se zasniva na konceptu “doživotnog učenja” i da počiva na 4 stuba:
(1) Učenje radi postizanja znanja – koje podrazumeva veoma široko opšte obrazovanje s mogućnošću povezivanja malog broja disciplina koje se kasnije mogu detalјnije izučavati i studirati. Učenje za znanje je kombinacija opšteg obrazovanja i specijalizacije. Ono pretpostavlјa i „učenje učenja“, kako bi se iskoristile sve vrednosti i mogućnosti koje pruža permanentno obrazovanje. Učenje za delovanje je sticanje ne samo pojedinačnih i stručnih veština, već i mogućnost snalaženja u raznovrsnim situacijama (učenje za saradnju i timski rad). Ova vrsta učenja može poprimiti formalne, neformalne i alternativne oblike;
(2) Učenje da bi se delovalo – odnosi se na kompetenciju i sposobnost prilagođavanja novoj situaciji i radu u timu, a ne samo na stručnu kvalifikaciju;
(3) Učenje radi zajedničkog života – kojim se omogućava razvoj razumevanja drugih i na taj način shvatanje povezanosti lјudi i upućenosti lјudi jednih na druge, ali i sve veće globalne zavisnosti. Učenje za zajednički život je razumevanje drugih lјudi, drugačijih načina i stilova živlјenja, učenje za dijalog i toleranciju, samopoštovanje i vrednovanje iskustva razlike. Ova vrsta učenja pretpostavlјa i sposobnost da se ovlada određenim konfliktima;
(4) Učenje za postojanje – usmereno je na razvoj ličnosti i individualnih mogućnosti uopšte. To je učenje za istinsku komunikaciju, samostalnost i samoinicijativu. Ovaj vid učenja podrazumeva eksperimentisanje na svim planovima društvenog života (kulturni, estetski, sportski, itd.).
Permanentno obrazovanje (“učenje za ceo život”) – u suštini znači kako naučiti da se razviju sopstvene osobenosti, sa što više autonomije, učenje procenjivanja i prihvatanja odgovornosti.
Obrazovanje se, dakle, stalno treba prilagođavati promenama u društvenom okruženju, a savremeno okruženje sportskih organizacija je izuzetno turbulentno, sa sve kompleksnijim i nepredvidlјivijim promenama, koje sve značajnije utiču na njihov životni ciklus. U uslovima globalne konkurencije, na svojevrsnom sportskom tržištu, mogu opstati samo adaptabilne i inovativne organizacije. Takav intenzitet i nepredvidlјivost promena doveli su do novih paradigmi organizacije i novih obrazovnih paradigmi u sportu, koje se radikalno odražavaju i na oblast obrazovanja, danas klјučnih profila stručnog kadra u sportu: trenera, menadžera i novinara.
Visok nivo znanja, umeća, sposobnosti i ličnih karakteristika svakog trenera, menadžera i novinara je ono što organizacijama može predstavlјati konkurentsku prednost. Ovakve tendencije su posebno naglašene, počev od poslednjih decenija dvadesetog veka, kada je nova poslovna filozofija snažno „uplivala“ u sve procese sportske delatnosti, što je dovelo do razvoja akademskog obrazovanja i usavršavanja profesija sportskih trenera, menadžera i novinara. Dosadašnja praksa, koja je sportu delegirala stručni sportski kadar iz drugih oblasti, struka i naučnih disciplina, ne može dugoročno obezbediti kvalitetan razvoj upravlјačkih kapaciteta sporta, što aktuelna praksa svakim danom i potvrđuje.
Od savremenih generacija sportskih trenera, menadžera i novinara, očekuju se brza i racionalna reagovanja na turbulentne promene u okruženju, intuicija i druge radne, socijalne i lične sposobnosti koje se mogu svesti na sledeća poželјna svojstva: sposobnost razmišlјanja; veština rešavanja problema; inventivnost; veština produkcije znanja; veština razmene znanja; vrednovanje nauke; sposobnost vrednovanja tehnologije; informatičke veštine; socijalne veštine; etičke dimenzije; lični menadžment i upravlјanje emocijama.
Tako zahtevne profesionalne karakteristike nisu se mogle ostvariti samo na nivou strukovnih studija ili kroz jednokratne programe tzv. stručnih osposoblјavanja, već nalažu više, akademske nivoe obrazovanja i usavršavanja.
Iz tog razloga obrazovanje sportskih trenera, menadžera i novinara mora počivati na savremenim i fleksibilnim nastavnim planovima i programima koji su usklađeni sa razvojnim trendovima sporta u globalnim okvirima i u kojima je zastuplјen princip interdisciplinarnosti na sva tri nivoa akademskog školovanja i usavršavanja – osnovne akademske, diplomske i postdiplomske studije. U studijskim programima primarno su zastuplјeni sadržaji iz društveno-humanističkog, medicinskog i prirodno-matematičkog nastavno-naučnog polјa.
Takva rešenja, u procesima obrazovanja i priznavanja akademskih i naučnih naziva sportskih trenera, menadžera i novinara na svim akademskim nivoima, su odavno zastuplјena u mnogim zemlјama Evrope, Amerike i Australije, odakle i dolaze najuspešnije sportske nacije.
Savremena dostignuća u vrhunskom svetskom sportu, posebno u pojedinim granama (atletika, sportske igre, plivanje, ..) ukazuju da se sportska delatnost razvija velikom brzinom. Iz dana u dan, veoma dinamično, pobolјšava se pripremlјenost sportista, menjaju i pobolјšavaju uslovi treninga, usavršavaju sredstva, metode i opterećenja na treningu i takmičenjima. U sve većoj meri se koriste tekovine savremene nauke, povećavaju finansijska sredstva, a takođe se proširuje i učešće masovnih sredstava komunikacije u propagiranju modernog sporta.
Istraživanje vrhunskog sporta mora da uklјuči: položaj vrhunskog sporta i sportista, njihovo poreklo i socijalni status, identifikovanje načina i stila života koji je različit od običnog života njihovih navijača, problem vrednovanja (nagrađivanja vrhunskog sporta i sportskog stvaralaštva), pravna regulativa – rešavanje statusa vrhunskih sportista.
Sve ovo ukazuje da se u svetu mnogo radi na pronalaženju različitih mogućnosti za postizanje još bolјih sportskih rezultata i ostvarivanju drugih brojnih vrednosti sporta, kao sve značajnije globalne delatnosti, u kojoj su angažovani visoko obrazovani treneri, menadžeri i novinari. Trendove i tendencije u razvoju sporta i društva moraju da prate i naše državne, sportske i visokoobrazovne institucije i organizacije, ukoliko mislimo da razvijamo sport kao svojevrsni “srpski brend” i budemo “konkurentni” na svetskom sportskom tržištu. Tu je svoje jasno mesto i važnu ulogu prepoznao Fakultet za sport.
Fakultet za sport je primarno opredeljen ka modernim modelima školovanja, uz negovanje najboljih, tradicionalnih, osobina srpskog školskog sistema. Insistirajući, uz to, i na praktičnoj nastavi, strateški je orijentisan ka stvaranju upotrebljivog i kompetentnog kadra, neophodnog savremenom sportu.
Prilikom definisanja i organizovanja studijskih programa, nastavnih i vannastavnih aktivnosti, pre svega je vođeno računa o potrebama tržišta i interesovanjima studenata. Kvalitetno obrazovanje i profesionalna osposobljenost, kako za rad u struci, tako i za naučno-istraživački rad, trajna su orijentacija Fakulteta.
Za vreme trajanja osnovnih akademskih studija studenti izučavaju predmete iz četiri naučna polja i trinaest naučnih oblasti. Kroz samostalan izbor fakultativnih i izbornih predmeta student personalizuje svoje studije u pravcu ličnih želja i ambicija.
Sistem nastave na Fakultetu za sport je formatiran po Bolonjskoj matrici studija i podrazumeva interaktivnu nastavu u malim grupama, mentorski rad, organizovanje radionica, panela, seminara, klinika i kampova, izradu projekata i realizaciju praktične nastave.
Kako bi ispunili nameru i potrebu da studente, još tokom studija, suoče sa realnim profesionalnim izazovima, te ih tako na najbolji način učinili upotrebljivim odmah po njihovom okončanju, a i blagovremeno skrenuli pažnju poslodavaca na pojedinačne potencijale svakog od njih, na Fakultetu za sport se posebno vrednuje praktična nastava.
Stručnu praksu studenti realizuju u nekoj od vodećih sportskih, kulturnih, obrazovnih i medijskih organizacija, sa kojima Fakultet za sport ima zaključen partnerski odnos, a među kojima su: Olimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije, Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, Savez za školski sport Srbije, Fudbalski, Odbojkaški, Košarkaški, Vaterpolo, Rukometni, Atletski, Veslački, Teniski, Džudo, Rvački i drugi granski savezi Srbije, Sportsko društvo Crvena zvezda, Rukometni klub Partizan, Košarkaški klub Crvena zvezda, Košarkaški klub Partizan, Košarkaški klub Mega, Kragujevački vaterpolo klub Radnički, Udruženje košarkaških trenera Srbije, Udruženje sportskih novinara Srbije, RTS, TV Arena Sport, Sportski žurnal, Sport Klub…
Na taj način, studenti imaju mogućnost da praktična znanja i iskustva usvajaju od najkompetentnijih domaćih i inostranih stručnjaka kako bi se direktno i neposredno približili budućoj profesiji.
Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ iz Beograda ima za cilј postizanje visokog kvaliteta procesa studija i kvaliteta diplomaca, u skladu sa principima prestižnih evropskih i drugih međunarodnih visokoobrazovanih ustanova.
Fakultet za sport pruža najkvalitetnije uslove školovanja. Savremeno opremljen prostor, izuzetna saobraćajna povezanost, prijatan ambijent, bogata fakultetska biblioteka, najnovije informacione tehnologije, uz nastavni kadar sa bogatom stručnom i sportskom biografijom, garant su da je Fakultet za sport mesto na kom se susreću teorija i praksa, osećaju duh i misija sporta, rađaju nove ideje i neguju istinske vrednosti. Mesto gde se znanje vrednuje, a rad ceni. Fakultet se nalazi u neposrednoj blizini Studentskog grada, što će, zbog korišćenja studentskog restorana, biti veoma značajno velikom broju studenata.
Fakultet za sport, Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ iz Beograda, ispunio je standarde za akreditaciju visokoškololske ustanove, propisane Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studiskih programa. Bpoj: 612-00-02636/2013-04 od 12.12.2014. godine, a novu sedmogodišnju reakreditaciju od strane Komsije za akreditaciju i proveru kvaliteta dobio je 2021. godine. Uverenja o akreditaciji i reakreditaciji pogledajte OVDE.
Mogućnost školovanja na Fakultetu pruža se kandidatima sa završenim četvorogodišnjim srednjoškolskim obrazovanjem. Nekadašnji i aktuelni sportisti, sportski stručnjaci, stručnjaci u sportu, ostali sportski radnici koji tragaju za adekvatnim obrazovanjem i svi koji imaju želju i volju da se profesionalno ostvare na sportskom tržištu, imaju svoje mesto na Fakultetu za sport.
Fakultet za sport je, u skladu sa članom 144. Zakona o sportu, vrhunskim i perspektivnim sportistima i sportskim stručnjacima, obezbedio posebne uslove studiranja, prilagođene njihovim profesionalnim obavezama, kako bi uz vrhunsku sportsku, mogli da izgrade i akademsku karijeru. Rukometašice Andrea Lekić i Katarina Tomašević, vaterpolisti Slobodan Nikić, Nikola Rađen, Branislav Mitrović, Sava Ranđelović, Viktor Rašović, Lazar Dobožanov, Nebojša Toholj, Đorđe Lazić… košarkaši Novica Veličković, Stefan Jović, Milan Mačvan, Marko Kešelj, Marko Gudurić, Nikola Rebić, Ognjen Jaramaz, Branko Lazić, Ognjen Kuzmić, Predrag Samardžiski, Boris Bakić, Vule Avdalović, Nikola Mišković, košarkašica Nataša Kovačević, rvači Davor Štefanek, Viktor Nemeš, Aleksandar Maksimović, džudisti Aleksandar Kukolj, Ilija Ciganović, odbojkašice Jelena Blagojević, Jovana Stevanović, odbojkaš Marko Podraščanin, Neven Majstorović, karatiskinje Jovana Preković, Jovana Vulinović, fudbaleri Savo Pavićević, Marko Petković, Mihajlo Pjanović, teniserka Olga Danilović, plivač Velimir Stjepanović, kajakaš Marko Novaković… samo su neki od njih.
Rezultati postignuti na polju naučno-istraživačkog rada najbolje govore o nameri i orjentaciji Fakulteta za sport da sa posebnom pažnjom neguje i razvija taj segment svog delovanja.
Posebno važno je istaći da su ozbilјni napori uloženi u organizaciju naučnih i stručnih skupova, pa su tako uspešno realizovane međunarodne naučne konferencije: “Pokret kao način rehabilitacije osoba sa senzornim i mentalnim poremećajima” (Oktobar 2013.), “Menadžment bezbednosti sportskih takmičenja” (April 2014, 2015, 2016, 2017), “Sport, zdravlјe, životna sredina” (Oktobar 2014, 2015, 2016, 2017) i „Žene u sportu“ (Mart 2015, 2016), mnoštvo stručnih tribina i predavanja kompetentnih sručnjaka iz inostranstva (Derek Kirkvud, Škotska, UEFA; Žozep Sole, Španija, Svetsko udruženja maratona i uličnih trka (AIMS) i Evropske atletika (EA); Roman Lisac, Slovenija, direktor regionalne košarkaške ABA lige; Havier Lozano Sid, Španija, osnivač i predsednik profesionalne španske futsal lige (INFS) i dvostruki svetski prvak u futsalu, kao španski selektor, prof. dr Džef Pirson sa Univerziteta u Mančesteru, …
Sport u službi diplomatije i biznisa je posebno tretirana tema, u saradnji sa košarkaškom ULEB Evroligom i KK Crvena zvezda Telekom.
Profesori i studenti sa Fakulteta za sport redovno učestvuju na naučno-stručnim skupovima koje organizuju druge obrazovno-naučne ustanove u Srbiji i inostarnstvu.
Posebno je značajno i pokretanje naučnog časopisa „Sport i biznis“ koji će izlaziti dva puta godišnje, ali sa veoma jasno definisanim kriterijumima i standardima.
Kao mlada visokoobrazovna ustanova, koja je sebi za cilj postavila visoke standarde u obrazovno-vaspitnom i naučno-istraživačkom radu, a studentima nastoji da omogući najkvalitetnije školovanje, Fakultet za sport je strateški orijentisani ka ostvarivanju međunarodne saradnje sa srodnim visokoškolskim institucijama, koje imaju veće iskustvo i dokazan kvalitet. Ona podrazumeva prenošenje stečenih iskustava, razmenu nastavnih planova i programa, literature, nastavnika, saradnika i studenata, zajednički odabir i realizacija projekata, itd.
Iako je Srbija mala zemlja, ali sa bogatom sportskom tradicijom, vrednim dostignućima i vrhunskim rezultatima, čiji su sportisti i sportski stručnjaci cenjeni u celom svetu, i te kako ima šta da ponudi u toj razmeni, pa je i Fakultet za sport poželjan partner referentnim i renomiranim inostranim akademskim institucijama, među kojima su Evropski institut za inovacije u sportu EPSI, Nacionalna sportska akademija „Vasil Levski“ iz Sofije, Fakultet sportskih nauka Panevropskog Univerziteta „Apeiron“ iz Banja Luke, Federacija sportskih pedagoga Makedonije iz Skoplja, Edukacijski fakultet Univerziteta u Travniku, Fakultet za sport Univerziteta u Ljubljani, Fakuultet za sport i fizičko obrazovanje iz Temišvara, Državni univerzitet G.R. Deržavin iz Tambova, Fakultet fizičkog obrazovanja sporta i zdravlja iz Skoplja.
Fakultet za sport u Beogradu, pored redovnog akademskog obrazovanja, orijentisan je i ka neformalnim vrstama edukacije. Na Fakultetu se realizuju programi stručnog osposobljavanja lica za obavljanje određenih stručnih poslova u sportu. Cilj je da i taj deo obrazovnog procesa sportskih stručnjaka bude na višem nivou i na taj način se doprinese unapređenju i razvoju srpskog sporta.
Programi stručnog osposobljavanja uvedeni su u obaveznu praksu rada sportskih organizacija i visokoškolskih obrazovnih ustanova u Srbiji i zbog velikog broj nekadašnjih sportista i aktuelnih sportskih radnika, koji obavljaju širok dijapazon poslova u oblasti sporta, ali nemaju formalno obrazovanje, kojim bi potkrepili svoja praktična znanja, neophodno za sticanje dozvole za rad, koja im omogućuje rad u sportskim organizacijama, u skladu sa zakonom.
Put do sticanja odgovarajućih sportskih zvanja je jasno definisan važećim zakonskim i podzakonskim propisima i obuhvata ispunjenje određenih formalno-pravnih i obrazovno-stručnih uslova i kriterijuma, a ostvaruje se kroz zajednički rad i saradnju sportskih organizacija i visokoškolskih ustanova u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja.
U skladu sa Zakonom o sportu i važećim pravilnicima Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, Fakultet za sport ispunjava sve propisane standarde za realizaciju programa stručnog osposobljavanja i stručnog usavršavanja.
Fakultet za sport je prepoznat kao pouzdan i kvalitetan partner od strane mnogih granskih sportskih saveza u Srbiji. U prethodnom periodu realizovani su programi stručnog osposobljavanja, na nivou od 240 časova, za sticanje zvanja sportski operativni trener, u saradnji sa Ragbi 13 federacijom Srbije, Vaterpolo savezom Srbije, Rukometnim savezom Srbije, Savezom za konjički sport Srbije za olimpijske i FEI discipline, Savezom Srbije za dizanje tegova, Srpskom joga unijom, Šahovskim savezom Srbije,… Potpisane sporazume, koji predviđaju i realizaciju programa stručnog osposobljavanja lica za obavljanje određenih stručnih poslova u sportu, Fakultet za sport ima sa Fudbalskim savezom Srbije, Odbojkaškim savezom Srbije, Vaterpolo savezom Srbije, Rukometnim savezom Srbije, Veslačkim savezom Srbije, Atletskim savezom Srbije, Džudo savezom Srbije, Savezom za rekreaciju i fitnes Srbije, Skvoš asocijacijom Srbije, Džet ski savezom Srbije, Joga savezom Srbije, …
Cilj Fakulteta za sport je akademsko obrazovanje i stručno profilisanje studenata, budućih trenera, menadžera i novinara u sportu, koji će nakon okončanja studija biti spremni i sposobni za kreativan i produktivan rad u svojoj oblasti, kao i na polju naučno-istraživačkog rada, dajući time svoj puni, profesionalni doprinos razvoju teorije i prakse u oblasti sportskih nauka, a time i na postizanju značajnijih rezultata i većih uspeha srpskog sporta.
Sa posebnom pažnjom se insistira na pedagoškoj ulozi budućih trenera, menadžera i novinara u sportu, na njihovoj velikoj ulozi u vaspitavanju mladih sportista i njihovog pravilnog razvoja, ne samo u sportskom i takmičarskom smislu, već i u onom ljudskom i humanom.
Jednako značajno je i neformalno obrazovanje, stručno osposobljavanje i permanentno usavršavanje lica za obavljanje određenih stručnih poslova u sportu, koji u najvećoj meri i rade sa mladim sportistima, pa im je i odgovornost velika.
Diplome osnovnih akademskih studija su pravni akti, ali i dokaz da su studenti pokazali razumevanje i znanje iz različitih oblasti studija, kao i da realno mogu primeniti stečeno znanje (teoretsko i praktično) u sportskoj praksi i na tržištu rada.
Širok je spektar zanimanja dostupnih po diplomiranju, od rada u sportskim organizacijama, lokalnoj samoupravi, državnim organima, sportskim objektima, medijskim kućama, rekreativno-turističkim centrima, do realizacije vlastitih preduzetničkih ambicija.
„Vrata Fakulteta su otvorena svim zainteresovanim budućim studentima i potencijalnim partnerima, radnim danom od 09:00 do 16:00 časova. Poseta je moguća i subotom od 10:00 do 16:00 časova, uz prethodnu najavu putem telefona na broj 381 11 404 40 50 ili putem mejla info@fzs.edu.rs. Adresa je: Narodnih heroja 30/I, Novi Beograd.“
Fakultet za sport je visokobrazovna institucija koja u potpunosti prepoznaje značaj i obavezu društveno odgovornog ponašanja i u tom smislu nastoji da nesebično pomogne društvenoj zajednici kojoj pripada. Da etikom svog poslovanja promoviše pozitivne vrednosti u društvu, posebno one iz oblasti sporta, zdravlja i životne sredine.
Podržavajući humanističku dimenziju sporta, u prethodnoj godini je realizovan, u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, Olimpijski dan za decu iz Kikinde. Učešćem na porodičnom festivalu optimizma u Novom Sadu – Baby Exit-u, partnerstvom u organizaciji turnira Basket 3×3, u saradnji sa Zavodom za sport i medicinu sporta Republike Srbije i Sportskim savezom Srbije, učešćem u radu međunarodnog dečjeg fudbalskog turnira „Max Sport Cup 2014“ koji je okupio preko 2000 dečaka mlađih od 13 godina, iz 11 država, dodelom akademskih stipendija za više mladih sportista, između ostalih za dva studenta po izboru Sportskog saveza Obrenovca, za dvoje najboljih mladih sportista sa 50. Međuopštinskih omladinskih sportskih igara u Prijepolju 2013. godine, za najboljeg mladog maratonca sa Novosadskog maratona 2013. godine, za jednog praolimpijca po izboru Paraolimpijskog komiteta Srbije, za po jednog olimpijskog kandidata u veslanju, džudou, trijatlonu,… Fakultet za sport je pokazao svoju opredeljenost i odlučnost u realizaciji društveno-odgovornih manifestacija i akcija.
Takođe, potpisivanjem ugovora sa Olimpijskim komitetom Srbije 2018. godine, naš Fakultet se obavezao da u naredne četiri godine stipendira po 20 perspektivnih sportista i sportskih stručnjaka, a osim toga na osnovu ugovora sa granskim sportskim savezima i najuspešnijim sportskim klubovima na godišnjem nivou Fakultet za sport kao privatna visokoobrazovna ustanova stipendira studije još tridesetak vrhunskih sportista po čemu smo jedinstveni u regionu.