Istraživačko novinarstvo je često percipirano kao veoma stresno zanimanje u kom opasnosti vrebaju na svakom koraku. Gotovo uvek kada žele da obznane informacije koje određeni centri moći pokušavaju da sakriju na sve načine, istraživački novinari susreću se sa brojnim pritiscima.

Dugogodišnji novinar i direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen govorio je o ovim izuzezno delikatnim temama na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, a delić svog bogatog novinarskog iskustva preneo je na prisutne studente studijskog programa Sportsko novinarstvo.

„Istraživačko novinarstvo je pre svega posao sa plemenitom svrhom. Mi smo poslednja adresa kojoj građani uvek mogu da se obrate, onda kada sve ostale institucije ostanu neme na njihove probleme. Često smo jedini koji će ih saslušati i potruditi se da društvu obelodane sve one oblike diskrimnacije koje prosečan čovek oseti svakog dana na svojoj koži“.

 Prema rečima našeg gosta, ono što je u istraživačkom novinarstvu najlakše pronaći jeste motivacija i objašnjava zašto je ovaj oblik žurnalistike tako uzbudljiv.

„Činjenica je da svako ko se upušta u istraživačko novinarstvo mora sa sobom da raskrsti da će raditi verovatno najrizičniji posao iz oblasti novinarstva posmatrano sa bezbednosnog aspekta. Tek kada govorimo o finansijskom faktoru vidimo koliko je on u istraživačkom novinarstvu zanemarljiv, jer ne donosi ništa viša novca od klasičnog novinarstva, a rizik je značajno veći. Međutim, onaj osećaj kada znaš da si stao na žulj raznim ljudima iz kriminalnog miljea, i da se oni tako uljuljkani u svoju moć nerviraju jer ih je razotkrila grupa entuzijasta, neverovatniji je od bilo čega što sam doživeo“.

Posebno ukazuje na značaj informisanja kao jednu od važnih ljudskih potreba i slikovito poredi trenutke iz perioda ranog razvoja civilizacije sa savremenim dobom.   

„Postoje čitave studije biheviorističkih psihologa koje se bave fenomenom informisanja. Njihov cilj je da odgonetnu zašto je ljudima toliko važno da budu informisani. Mnogo njih smatra da je razlog taj što smo kroz istoriju bili lovina kao vrsta i uvek nam je bilo bitno da sa vrha brda vidimo koji nam se to predatori šunjaju. Tako je i sa istraživačkim pričama. Nakon što ih pogledaju, ljudi se osećaju spremnije za sve potencijalno opasne situacije koje ih očekuju u nastavku života.“

Kao najvažniji deo u izradi svake istraživačke priče ističe izradu sinopsisa, svojevrsnog popisa svega onoga što treba uraditi pre nego što se krene u realizaciju.

„Sinopsis je polazište. U njemu beležimo sve ideje koje želimo da iznesemo u našoj priči. Napravimo kompletan popis sagovornika, zatim spisak svih institucija koje treba posetiti, iskalkulišemo da li je realizacija neke priče finansijski izvodljiva, jer nažalost neke nisu baš iz tog razloga. Tek kada sve to uradimo imamo pravu skicu onoga gde želimo da budemo kada sklopimo sve elemente istraživačke priče“.

 Na kraju, ohrabrio je studente studijskog programa Sportsko novinarstvo da se jednog dana okušaju u nekoj istraživačkoj redakciji.

„Istraživačko novinarstvo nije nuklearna fizika. Uz malo obuke svako može da nauči kako se radi ovaj posao. Ja vam mogu reći da mi u CINS-u uvek raširenih ruku dočekujemo mlade ljude i garantujem da kada bi neko od vas došao među nas, da bi dobio svu moguću podršku i savete“.