Vrhunski nastavni kadar jedna je od glavnih karakteristika po kojoj je Fakultet za sport postao prepoznatljiv širom regiona. U prilog tome svedoči i podatak, da osim već proverenih i iskusnih profesora, dokazanih u teoriji i praksi, koji već godinama rade u našem visokoobrazovnom sistemu, Fakultet za sport angažuje i mlade stručnjake sa izuzetno bogatim iskustvom.

Doc. dr Marko Begović ima 37 godina i već zavidnu biografiju, a od ove školske godine na našem Fakultetu predavače na predmetima Sportska diplomatija i bezbednost u sportu.

– Ovo će svakako biti novi izazov u mom životu. Motivacije mi nije nedostajalo, zato što je pokojna dekanka Ivanka Gajić učinila zaista mnogo toga kako bi se stvorilo jedno stimulativno okruženje, kako za studente tako i za nastavno osoblje. Najviši etički standardi i akademski integritet biće ključni u mom radu, a trudiću se da stimulišem kritičko promišljanje studenata koje će naslanjati na profesionalast i nezavisnost u radu.

– počeo je priču doc. dr Marko Begović koji kroz konsultantske poslove za švajcarsku organizaciju Mission 89 sarađuje sa brojnim evropskim organizacijama poput UEFA, Goldman Sachs, Univerzitetima iz Notingema i Londona i to za oblast borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

O kompetentnosti doc. dr Marka Begovića govori i činjenica da je u tri mandata bio član Izvršnog odbora Saveta Evrope komiteta EPAS:

– Učestvovao sam u izradi obavezujućih instrumenata kao koautor dve konvencije i drugih akata Saveta Evrope, kao i u obezbeđivanju širokog konsenzusa zemalja članica Saveta Evrope u pogledu veoma osetljivog dokumenta – Konvencije o nameštanju sportskih rezultata. Pomenuti dokument je uključivao osetljive norme iz OUN Konvencije protiv transnacionalnog kriminala, OUN Konvencije protiv korupcije i Krivičnopravne konvencije Saveta Evrope. Takođe, bio sam član radnog tima Saveta Evrope, sastavljenog od predstavnika EPAS, MONEYVAL i GRECO, i u kooperaciji sa OECD i FATF, pri čemo smo analizirali nivo izloženosti korupciji globalnih sportskih autoriteta kao što su FIFA i MOK – kaže Begović, koji trenutno završava dva izveštaja i analize o sistemima upravljanja u sportu za Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srbiju, i dodaje:

– Stečena iskustva su bila od koristi i primjenljiva na crnogorski kontekst. Krajem 2013. godine, formiran je međuresorski tim Uprave za mlade i sport, sastavljen, pored pomenutog javnopravnog organa i od predstavnika Poreske uprave i Uprave za inspekcijske poslove. Notirane su brojne koruptivne radnje u radu sportskih organizacija u Crnoj Gori, poput sistemske povezanosti sa politički eksponiranim osobama, uključujući zloupotrebu položaja i nezakonito bogaćenje. Pokrenuto je nekoliko istraga, koje su imale i sudski epilog u inostranstvu, dok su postupci u Crnoj Gori i dalje u toku. U Upravi za mlade i sport formirao sam odeljenje za međunarodne odnose. Pored javnopravnog organa u oblasti sporta, bio sam konsultant za Crnogorski olimpijski komitet, vaterpolo i plivački savez i Studentski sportski savez u Crnoj Gori, kao i konsultant jednog broja nevladinih organizacija u Republici Srbiji.

Na pitanje kako se najefikasnije boriti protiv nameštanja sportskih rezultata kada u takvim situacijama nikada ne postoje bilo kakvi pisani tragovi, doc. dr Marko Begović odgovara:

– U radu na konvenciji imali smo ozbiljne opstrukcije od dela zemalja iz Evropske unije, prvenstveno Malte, koja prihoduje između 10 i 15 odsto BDP po osnovu neregulisanog tržišta igara na sreću. Sam taj proces usvajanja i potvrđivanja konvencije više je bio politički nego sportski ili organizacioni izazov. Jer, zahtevalo se od potpisnica da jedan deo do sada zatvorenih odnosa u sistemu sporta, a u vezi sa klađenjem, otvore za međuresorske nacionalne i međunarodne autoritete. Nameštanju sportskih razultata se može stati na kraj onda kada se prepozna da je profesionalni sport kao privredna delatnost takođe ranjiv na razliičite oblike korupcije i organizovanog kriminala – kaže Begović i potom pravi paralelu balkanskih zemalja sa ostatkom Evrope po ovom pitanju:

– Problem otkrivanja koruptivnih radnji na Balkanu jeste proizvod nespremenosti državnih organa i političkog sistema da se uhvate u koštac sa ovom problematikom koja je, mora se priznati, dosta fluidna. Mi nemamo ozbiljne mehanizme za detekciju za namaštenje sportskih rezultata i slučajevi koji se dese su proizvod rada odgovarajući međunarodnih autoriteta. Teško je praviti paralelu sa ostatkom Evrope i sveta, jer zapadnoevropske zemlje su proaktivnije kada je u pitanju borba poritv korupcije i organizovanog kriminala. Neretko te zemlje imaju specijalna policijska odeljenja kao i povezane tužilačke organe koji se bave ovim pitanjem. U našem slučaju, sve je to ostalo na nivou komisija koje nemaju izvršna ovlašćennja, a komunkacija sa nadležnim sportskim savezima kao i lokalnim priređivačima igara na sreću nije na zadovoljavajućem nivou.

Zanimljivo je istaći da je Marko Begović od svoje četvrte godine u sportu:

– Trenirao sam tenis, a bavio sam se atletikom i rukometom. Nekadašnji sam juniorski prvak i reprezentativac bivše Jugoslavije, a bio sam prvak Crne Gore u tenisu u svim kategorijama. Tokom 2013. godine sam radio i u stručnom štabu Jelene Janković – konstatovao je Begović koji je između ostalog bio angažovan kao konsultant i na projektima Međunarodnog olimpijskog komitetia, Ujednijenih nacija i Evropske komisje.